Sve je delovalo kao neka priča iz daleka.
“Ma, neće virus! Neće kod nas…”
A i ako dođe, jaki smo mi….brzo će da prođe, mislila je većina.
Međutim, nismo brojali više koliko je dana i nedelja prošlo,  samo smo željno iščekivali ukidanje vanrednog stanja.
Vreme kretanja nam je bilo ograničeno i to je jako psihički uticalo na većinu. Neki su se navikli na rad od kuće i na celodnevni boravak u njoj, a jedno od najčešćih pitanja među ukućanima bilo je: “A šta bismo mogli da jedemo”?
Razne šale kruže internetom na temu prejedanja u izolaciji i gojaznosti kao npr. slika frižidera na kom je zalepljena cedulja na kojoj piše “Nisi gladan samo ti je dosadno.”, ili “Ne može da se završi vanredno stanje, nisam još smršala i zategla se”.
Izolacija je sama po sebi dosadna, a dosada dovodi do toga da nekontrolisano uzimamo hranu.
Zato ovaj period postizolacije iskoristite kao još jedan novi izazov gde ćete naučiti da se hranite zdravo!
Potrudite se da ojačate imunitet i izbegnete dodavanje suvišnih kilograma, a pre svega da sačuvate zdravlje.
Ishrana u izolaciji mogla je da ima i svoje prednosti – imamo vremena da jedemo redovno, kuvano, nema jurnjave i ručka s nogu, sami sebi možemo da pripremimo obrok koji će biti ukusan, zdrav i hranljiv.
Svako od nas se potrudio da postane vrstan kuvar u svojoj kući iako možda do ovog perioda nisu to nikad pokušavali…ali treba biti obazriv i birati namirnice koje u sebi nemaju puno kalorija.
Ne samo u ovom periodu, već uvek, važno je jesti umereno. Bez prejedanja. Isplanirajte obroke unapred i imajte u vidu da razmak između obroka treba da bude 3-4h. Obroci treba da su manji i pravilno raspoređeni, a samim tim zadovoljićemo glad i izbeći potrebu za grickanjem.
Izbegavajte preslanu hranu, industrijske grickalice, gazirana pića, sokove, masnu hranu, prženje u dubokoj masnoći, pohovano, šećere i belo brašno u prevelikoj količini.
Tečnost je veoma važna kao i biljni čajevi npr. ( nana, kamilica, matičnjak, zeleni, majčina dušica), uvek možete dodati malo đumbira ili cimeta.
Kada spremate hranu, potrudite se da bude pečena u rerni, barena, dinstana, ili pripremljena na gril tiganju.
Ako mesite hleb, neka bude od integralnog brašna, ražanog, heljdinog, možete dodati šaku semenki (bundevine semenke, suncokret, lan, čija).
Povećajte unos vitamina D ( jaja, riba, sojino mleko, puter, pečurke), i C vitamina iz voća (limun, pomorandža, grejpfrut, kivi, malina, borovnica,kupine), zatim iz povrća (paprika, kelj, spanać, brokoli, kupus, prokelj…).
Nemojte preskakati obroke, tako ćete izbeći napade gladi, umor i razdražljivost.
Doručak je jako bitan i on može da se sastoji od žitarica koje mogu da se kuvaju ili potapaju u jogurt, pa im se može dodati lan, susam, orašasto voće, može palenta sa kiselim mlekom, kuvana jaja sa mladim sirom, šunkom ili salatom.
Za ručak je najbolje pojesti nešto kuvano u vidu potaža, čorbi, domaće supe ili meso, ribu, mahunarke, pečurke, naravno uz dodatak salate sa prelivom od maslinovog ulja ili limunovog soka.
Za užinu pojedite neku voćku ili napravite ceđeni sok.
Večera bi trebalo da bude lagana, u vidu neke mix salate ili salate sa belim mesom. Možete koristiti i ćuretinu, tunjevinu, tikvice ili grilovano povrće sa pečurkama.
Potrudite se da imate bar minimalnu fizičku aktivnost, npr. jutarnju gimnastiku, istezanje, jogu, ko ima sprave za vežbanje (traku, sobni bicikl), idealno je vreme da ih iskoristite.
Higijena tela (održavanje normalne težine za vašu visinu), jednako je važna kao i mentalna higijena. Bavite se sobom.
Piše: Sandra Radenković, diplomirani estetičar-kozmetičar i viši dijetetičar-nutricionista