Karantin. Zvuči poznato!? Reč koja nam je postala kao “ukućanin”. Ne!

To je samo vrsta izazova za ljude različitih uzrasta. Ili gubitak kontrole nad vremenom? Uči nas šta znači kada tišina progovori i kako udahnuti lepotu tišine. Neki postaju puževi i uvlače se u svoje kućice, neki postaju rakovi samci, neki se razmašu kao albatrosi.

Nikada nemojte dozvoliti da Vam  um stave u karantin. Uvek sam volela slobodu uma i nikada nisam pravila špricer od života, tj. mešala tugu i sreću. Možda zato sebe i poistovećujem sa albatrosom.

Budite i Vi albatrosi. Izdržljiv letač, a izuzetan plivač. Ima li šta lepše i moćnije? U stanju da bez odmora danima i noćima leti(m) iznad mora i okeana.

Obožavam putovanja. Evropa,Azija,Afrika…Nekada je bilo lepo, ali znam da će opet biti, još lepše. Smatram da je važnije šta se dešava u nama nego oko nas. I kuću u kojoj provodim ove dane ne gledam kao karantin, nego kao sigurno i voljeno mesto. Zatvoreni smo, ali možemo putovati kao albatrosi.

Možemo da pratimo brodove koji napuštaju luke. Da u jednom trenutku budemo u magičnom Istanbulu na Bosforu, a već za nekoliko sekundi u Tunisu u Sahari…Putovala sam tamo i opet ću…Sigurna sam.

Iskoristimo ovo vreme da naučimo decu da cene trenutke i da ne traže izgovore za bilo šta u životu. Da je mišljenje drugih samo njihovo mišljenje, ali ne i istina. Učimo ih da da se ne plaše vetra. Vetar svira o sreći i mogućnostima. Da albatrosi nemaju prirodne nerpijatelje. Učite ih tome.

Ipak, pokušajmo da se u jednom razlikujemo od ALBATROSA – u prisustvu ljudi ne budimo nesigurni i plašljivi kao on!

To i moj albatros još uvek uči.

 

Piše: Jelena Inđić, čitateljka “Sve o ženi”