Naša raspoloženja se smenjuju na dnevnom nivou i uslovljena su faktorima kao što su okolnosti u kojima se nalazimo, ali i našom percepcijom tih okolnosti. Svako od nas je bio u periodu koji nije bio sjajan, uz osećanja tuge, uznemirenosti ili nedostatka volje. Ukoliko je to prošlo samo od sebe, moguće da ste imali “loš dan“. Međutim, ukoliko je to stanje koje traje duže vreme, a izlaz iz njega ne vidite, važno je da razgovaramo o depresiji.

Poslednjih nekoliko nedelja u našim medijima smo mogli da primetimo mnoge tekstove koji pominju dva slučaja suicida – lekarke i mladog reditelja. Iako krajnji ishod depresije nije uvek samoubistvo, niti je uzrok samoubistva uvek depresivna epizoda, nažalost mi se čini da tek kada dođe do fatalnog ishoda, dolazi i do reakcije okoline.

Depresija je mnogo više od „imam loš dan“. Može da traje nedeljama i mesecima i da se neprimetno uvuče u nečiji život i važno je da shvatimo šta ona sa sobom nosi i koliko teško može biti osobi koja živi sa njom. Ona nije znak slabosti, lenjosti i ne možemo da očekujemo od nekoga ko je depresivan da prosto prestane da se tako ponaša i da počne da radi neke stvari. Ukoliko okolina negira postojanje problema, uz popularne “Misli pozitivno” parole, osoba koja ima problem može doći do zaključka „Ja ne bi trebalo ovako da se osećam“, što može dovesti do toga da se oseća još gore. Ovo nije nešto što će nestati samo od sebe.

Živimo u vremenu u kojem se praktikuje multitasking i komunikacija se čak i sa bliskim ljudima, na dnevnom nivou, odvija brzo i površno. „Kako si“ –„Dobro sam, ti?“. Taj odgovor ne mora da znači ništa i nekada, čak i pod rizikom da ispadnemo dosadni, nije loše da postavimo malo više pitanja ili zaista obratimo pažnju na nečije ponašanje, koje može ukazivati na simptome depresije (dugoročna bezvoljnost, bespomoćnost, nedostatak samopouzdanja, iritabilnost, osećaj zaglavljenosti, povlačenje u sebe, izbegavanje obaveza i kontakta, gubitak apetita i neredovan san, anksioznost, suicidalne misli, samopovređivanje). Ozbiljnost simptoma zavisi od stepena depresivnosti u kom se osoba nalazi. U poodmaklim fazama ova bolest može potpuno narušiti funkcionisanje pojedinca u svim segmentima života.

Ukoliko primetite neke od simptoma kod vas ili osoba iz vaše okoline, za početak je važno da to shvatite ozbiljno. Osim empatije i razgovora sa bliskom osobom kao prve pomoći, tu su Centar Srce – linija za prevenciju suicida i pružanje podrške osobama u krizi, a za dugoročnu promenu je najbolje potražiti stručnu pomoć psihoterapeuta i psihijatra.

Zbog težine koju depresija sa sobom nosi, ljudi nekada ne znaju kako da priđu osobi u depresivnom stanju, iz straha da ne pogoršaju situaciju. To je posebno karakteristično kada brinemo da osoba ima suicidalne misli ili ideje. Direktnim pitanjem o tome nećemo podstaći osobu da izvrši samoubistvo, već joj time možemo pružiti priliku da o tome razgovara i podeli ono što je muči i dati joj do znanja da prihvatamo nju i njena osećanja. „Čujem te i tu sam za tebe“, je mnogo bolje od „Biće sve u redu“, jer takvi komentari mogu da deluju kao da umanjuju jačinu osećanja osobe koja pati. Otvoren razgovor može pomoći nekome da shvati da su problemi rešivi i da suicid nije jedini izlaz. Kako je živeti sa depresijom vrlo iscrpljujuće, tako je i promena ponekad naporna i spora, ali što je najvažnije, moguća je.

Piše: Nina Racić, psiholog i psihoterapeut

https://www.instagram.com/nina.terapeut/