Od kada se pojavio novi koronavirus u svetu, zarazio na stotine hiljada ljudi i odneo život njih oko 50,000, nije sasvim jasno da li virus jednako utiče na muškarce i žene. Ono što sigurno znamo jeste da su na virus posebno osetljivi ljudi stariji od 60 godina, da se kod njih razvija teža klinička slika bolesti i da je veća stopa smrtnosti. Prema zvaničnim podacima o polnoj i starosnoj strukturi obolelih u Kini, Italiji i Južnoj Koreji, evidentno je da je kod muškaraca zabeležena veći procenat smrtnih ishoda.

Pitanje koje kopka infektologe i virusologe u svetu jeste da li su zaista muškarci skloniji zarazi i oboljevanju, da li stopa smrtnosti zavisi od pola i da li su simptomi bolesti isti kod žena i muškaraca. U SAD, koje su veliko aktuelno žarište koronavirusa, ovakvih podataka nema. Prosto – za sada ne vode evidenciju prema polnoj strukturi bolesnika niti se bave potencijalnim razlikama između muškaraca i žena kada je u pitanju oboljevanje od Covid19.

Istraživač Sabra Klajn, sa Johns Hopkins Bloomberg zavoda za javno zdravlje, tvrdi da muški pol predstavlja faktor rizika, i izražava negodovanje što se u SAD ne vodi računa o polnim razlikama kod obolelih. Virusolozima je poznato da žene i muškarci generalno imaju fundamentalno različite reakcije na viruse, vakcine i terapijske metode. Istraživanja su do sada dokazala da virus Ebole, HIV-a, SARS-a i gripa različito pogađa muškarce i žene. Zato je vrlo verovatno da je i sa koronavirusom isti slučaj.

Proslavljena feministkinja Karolina Kriado Perez, autorka nagrađivane knjige „Nevidljive žene“, istražujući korene muško-ženskih razlika i neadekvatnog položaja žena u svetu, između ostalog, bavila se i biologijom. Ona u svojoj knjizi tvrdi da je nauka pronašla očigledne razlike u funkcionisanju svih sistema organa kod muškaraca i žena, uključujući tu i imuni sistem.

Nova istraživanja sa Huazhong Univerziteta nauke i tehnike u Vuhanu u Kini to su, donekle, potvrdila. Naime, naučna studija u kojoj su ispitivana antitela na virus korone kod 331 obolelog pacijenta, potvrdila je da je u plazmi žena utvrđena mnogo veća koncentracija antitela.

Takođe u Kini urađena je i velika studija na 44.672 obolela pacijenta od Covid19 (Kineski centar za kontrolu i prevenciju bolesti), u kojoj je utvrđeno da je stopa smrtnosti kod muškaraca bila 2.8%, za razliku od žena kod kojih je stopa iznosila 1.7%.

Jedna italijanska studija na 1591 pacijentu sa veoma teškom kliničkom slikom, koji su lečeni u specijalnim jedinicama intenzivne nege, pokazala je da su 82% bili muškarci.

Jedna od logičnih hipoteza je ta da žene imaju snažniji i „robustniji“ imuni sistem. To predstavalja mač sa dve oštrice, jer su zbog toga žene sklonije oboljevanju od autoimunih bolesti, ali zato imaju mnogo bolji imunološki odgovor kada se pojave novi virusi ili bakterije.

Druga, koju zastupaju lekari sa Mayo klinike, kaže da je imuni sistem uslovljen genetikom. Žene imaju dva X hromozoma, a muškarci samo jedan, a upravo je X hromozom nosilac velikog broja gena zaduženih za imuni odgovor organizma.

 

Piše: Ivana Jovanović