Da li i vi spadate u grupu onih kojima se virtuelna realnost svodi na igranje igrica uz neke čudne naočare, ili simulirano pilotiranje avionom uz iste te naočare? Tako sam i ja mislila. A onda sam čula za čoveka koji, verovali ili ne, dolazi sa naših prostora, a koji je virtuelnu realnost digao na viši nivo. Ili se, ipak, može reći, vizionar koji je kulturu preselio u budućnost.

Vitomir Jevremović, osnivač produkcijske kuće Digital Mind i arheolog koji više decenija radi u IT i biznis sektoru, rešio je da virtuelnu realnost obogati kulturnim i umetničkim vrednostima. Počeo je od Nikole Tesle, a u svet budućnosti uvukao je i našeg superheroja Baš-Čelika, kroz prvi srpski animirani film rađen game engine tehnologijom, čija se premijera očekuje na proleće 2020.

Kao neko ko brine o očuvanju, kako naše, tako i svetske kulturne baštine, Jevremović je izumeo revolucionarnu platformu i novo tržište za umetnike, galerije, muzeje i širu publiku, VR-All-Art, koja služi za izlaganje, istraživanje i kupoprodaju umetničkih dela u virtuelnim i proširenim svetovima, pri čemu svi mogu da istražuju umetničke radove i da, gde god žive, otkrivaju umetnike iz celog sveta. Ova nova tehnologija kida prostorna i vremenska ograničenja, kojima su dosad bili izloženi umetnici i konzumenti umetnosti.

To je bilo više nego dovoljno da porazgovaramo sa Vitomirom Jevremovićem.

VR-All-Art je svetski poznata platforma, koja polako osvaja i naše tržište, zahvaljujući Vama. Recite nam šta je sve VR-All-Art?

– Ova platforma omogućava potpuno inovativan pristup izlaganju i konzumiranju umetnosti. Kao areholog, prilično sam siguran da postoji razlog zbog kojeg su drevni Grci svaki tehnološki razvoj smatrali rđavim, trudeći se da se drže dalje od tehnologije. Ipak, civilizacija je svoj tok preusmerila i mislim da ovoliki tehnološki napredak samo može pomoći da saznamo više o realnosti u kojoj živimo i da razumemo zašto smo u njoj. Virtuelni prostori postaju realnost, koju možemo posetiti i u kojoj možemo doživeti nova iskustva. Mi ovaj novi prostor vidimo kao poligon za prezentaciju umetnosti i kulture, način da savladamo prostorno-vremenske granice i kreiramo nova pravila u jednoj tradicionalnoj industriji.

Kako ste došli na ideju da kreirate ovo virtuelno tržište za sve koji vole umetnost?

– Kako se kulturom, arheologijom i umetnošću generalno bavim već 20 godina, razmišljanje u pravcu virtuelizacije kulturnih doživljaja bio je logičan korak. Tako je nastao i Virtuelni muzej Nikole Tesle, prvi muzej u VR, rađen pre dve godine u saradnji sa agencijom Direct Media i Muzejom Nikole Tesle. Nakon što je ova interaktivna postavka naišla na veliki odziv ljubitelja umetnosti, počeli smo da razmišljamo u smeru da se napravi jedna platforma, sastavljena od serije odvojenih projekata, od kojih je svaki zasebna izložba. Paralelno sa tom idejom, razmišljali smo o sledećem koraku u polju razvoja virtuelne stvarnosti i načinu prodaje, te kupovine u virtuelnom okruženju. Kada su se sve te ideje sklopile, nastao je VR-All-Art, koji umetnicima rešava nekoliko ozbiljnih problema – izlaganje umetnina velikih formata, transport, troškove i logistiku, koja prati postavljanje izložbe. Kako je VR-All-Art globalna platforma, ona omogućava dostupnost van lokalne zajednice i daje mogućnost publici da sa svih strana planete poseti izložbu, ali i kupi dela direktno u VR.

Pomenuli ste prvu instalaciju virtuelne stvarnosti, VR Muzej Nikole Tesle. Šta mislite da bi Vam Nikola Tesla rekao o ovom projektu?

-Ponosan sam što mi se ukazala prilika da kreiram ovakav projekat. Mislim da bi Tesla, kao vizionar kakav je bio, bio ponosan na sve što smo uradili. Ipak, ne moramo mnogo razmišljati šta bi Tesla rekao, već samo treba pažljivo da služamo šta je taj velikan govorio o inovacijama dok je bio na Zemlji.

Ovde se niste zaustavili, već ste otišli korak dalje izradom prvog srpskog animiranog filma rađenog game engine tehnologijom, koji je ujedno i prvi film vaše produkcijske kuće Digital Mind. Naime, radi se o priči koja prethodi bajci Baš-Čelik. Šta je game engine tehnologija, zašto baš Baš-Čelik i kada nas očekuje premijera?

-Game engine je zapravo skup različitih softverskih platformi koje služe za kreiranje kompjuterskih igara, pa slike koje kreiramo u njima izgledaju skoro kao animirani film. Ovakva produkcija video-igara nepobitno se kreće ka kvalitetu filmskih ostvarenja. U srpskoj kinematografiji do sada nisu postojali superheroji, posebno ne superheroji koji se pojavljuju u istorijskim delima, te Baš-Čelika smatramo svetim gralom, nedostižnim ciljem mnogih produkcijskih kuća. Mi Baš-Čelika vidimo kao posrnulog heroja i uzbuđeni smo da ispričamo priču o njemu. Do sada je urađen kratkometražni film, uz podršku Filmskog centra Srbije, koji je uvod u veliku bajku o Baš-Čeliku koju ćemo, nadam se, imati priliku da realizujemo u skorijoj budućnosti. Premijeru kratkometražnog filma očekujemo na proleće 2020.

Kakvo je Vaše viđenje virtuelne stvarnosti i da li ima prepreka u tom paralelnom svetu?

-Znamo da nam virtuelna stvarnost omogućava mnogo novina i neistraženih sekvenci, ali još nemamo dokaze kakve će rezultate to dati. Kopanje po VR tehnologiji je istraživački put pun uzbuđenja i opasnosti, kao i arheologija. Pa kao što arhelogija vuče daljim istraživanjima, tako i VR vuče ka daljim otkrivanjima svega što taj paralelni svet nudi. Samo su ljudski um i telo granica modernih tehnologija. Videćemo koliko možemo da izdržimo i da li ćemo preživeti ovu tehnološku revoluciju.

Svi znamo da su tradicionalne muzejske postavke nezanimljive. Kako Vaša platforma menja taj generalni odnos prema izložbama i šta nam sve VR-All-Art omogućava? Kako zapravo izgleda jedna VR vođena tura?

-Ono što muzejske postavke čini zanimljivim je zapravo priča koja ih prati. Ako ima ko da je ispriča i ako to uradi na dobar način, istorija oživljava ispred vaših očiju. Veliki problem muzeologije je nerazumevanje da, pored svoje stručne uloge očuvanja kulturnog nasleđa, ona ima i jako bitnu ulogu pripovedača. U obe te uloge, digitalizacija kulturnog nasleđa pomaže prevazilaženju prepreka, jer nam omogućava da u virtuelnoj stvarnosti ispričamo priče na atraktivan način, a takođe obezbeđuje bolje očuvanje i zaštitu artefakata. VR-All-Art je upravo namenjen oživljavanju predmeta iz prošlosti i sadašnjosti i širokoj dostupnosti kulture – ne samo muzejima već i umetnicima i umetničkim galerijama. Upravo spoj svih tih oblasti, umetnosti i kulture, čini posetu ovim izložbama izuzetno zanimljivim.

Kako vidite budućnost realne kulture i umetnosti u eri digitalizacije? Kako podstaći i osnažiti transformaciju tržišta umetničkih dela?

-Mišljenja sam da je budućnost svetla, a mi se trudimo da je takvu i ostvarimo, transformišući uslove prezentacije kulture i umetnosti. Naša vizija je da u doba spektakla i opšte zanesenosti digitalnim svetom kultura i umetnost nađu svoje mesto u ovoj digitalnoj areni. Opremljeni mnogo naprednijim digitalnim rešenjima i atraktivnom pričom ispričanom u virtuelnoj realnosti, mi se zapravo suprotstavljamo sveprisutnom kiču i šundu, koji  karakterišu moderno doba. Naš posao je da zainteresujemo i inspirišemo publiku, a to se zove transformacija tržišta.

Da li savremeni umetnici izlažu na ovaj način i kakav je odziv posetilaca koje ste ugostili preko Vaše platforme?

-Pripremamo prve javne verzije platforme. One još nisu dostupne široj javnosti. U planu nam je da na proleće izbacimo verziju platforme koju će svi moći da preuzmu, isprobaju i koriste. Publika je do sada platformu privremeno mogla da vidi putem VR-All-Art stanica, kako ih mi zovemo, na lokalnim izložbama u galerijama, a takođe su dostupne svim posetiocima u okviru stalne postavke u Narodnom muzeju u Beogradu i muzeju u Šapcu. Na izložbama i u muzejima prikazani su delovi postavki, a najčešće se dešava da je deo radova izložen u prostoru, dok je drugi deo u virtuelnoj stvarnosti. Zainteresovanost publike, ali posebno umetnika i kustosa je izuzetno velika, jer im je na ovaj način pružena mogućnost koju nisu imali u „realnim“ galerijama.

Pomenuli ste da je putem ove platform moguća virtuelna trgovina umetninama? Objasnite nam kako izgleda to virtuelno tržište.

-Umetničko tržište je veoma specifično, obavijeno velom tajne, najvećim delom zbog svoje netransparentnosti. Takođe, veoma je teško utvrditi šta je original, a šta reprodukcija, ko je bio originalni vlasnik tog dela… Mi tome stajemo na put, blockchain tehnologijom, koja dileme oko tih podataka svodi na minimum. Takođe, u digitalnom svetu koji je pristupačan samo kroz ekrane mobilnih telefona i kompjutera virtuelna stvarnost je jedina tehnologija koja dozvoljava svakome da zaista doživi umetničko delo iako se nalazi u nekoj drugoj dimenziji.

Piše: Frau Ana