Korona virus je “napao” svet. To je već stara vest. Čitava zemaljska kugla je u strahu. U panici, nedoumici, neznanju i konstantnoj borbi protiv novog, nevidljivog protivnika. Polako ali sigurno došla je i do mog kraja sveta.

Poslednjih nekoliko nedelja počela je borba sa Korona virusom i u Los Anđelesu. Virus je sa sobom doneo i jedan mnogo drugačiji period života. Ljudi u ovom gradu na prvi pogled odaju utisak da su druželjubivi, nekad i preterano fini, ali su u suštini usredsređeni na sebe i samoća im nije strana. Los Anđeles je mesto koje te brzo nauči da prihvatiš pravila igre, način života i sve ono što nudi, a zbog čega si i sam odabrao da živis baš u ovom gradu.

Neka vrsta izlolovanosti je jedna od ponuđenih stvari. Nijednom žitelju ovog grada nije strana, a ni čudna. Grad anđela je uvek bio i ostaće grad sjaja, glamura, slave i popularnosti. Fokusa na sebe i svoje ambicije. Na stizanje do cilja. Crveni tepih, svetla reflektora, paparaci. Tu nema mesta za prava prijateljstva i druženja. Svako je svakome konkurencija i svi se bore za isti cilj. Lažni osmeh je standard i nikoga nije briga kako ste vi danas, zaista. Većina ljudi se ne seli u LA da bi živeli miran život u kućici u cveću, konstantno upoznajući nove ljude i investirajući energiju u druženje. U druženje se investira samo sa ciljem da se ostvare vaši snovi. Grad na okeanu sa fenomenalnom klimom pruža vam mogućnost da potražite svoje “ja” i počnete iz početka.

Korona virus, zapravo, u tom smislu nije ništa poremetio. Tu i tamo čuje se po koja žalba zbog nedostatkom fensi partija, glam ručkova i poneki razmaženi krik žena koje ne mogu da srede kosu ili nokte, ali to je već standard svuda u svetu, zar ne? Jedina dobra stvar je da nema saobraćaja koji je inače užasno naporan i stresan pa se svi nekako odmaraju i od toga.

Zatvorene plaže takođe ne predstavljaju problem, jer u sunčanom LA svako ima baštu sa bazenom ili balkon. Sunčanje i održavanje tena nije problem. Interesantno je da izolacija ovde ne predstavalja nikakvu posebnu promenu. Čak ni uticaj na ekonomiju nije toliko velik kao u ostalim gradovima.

Kao bivši stanovnik Njujorka, često razmišljam kako je trenutno teško tamo. Ogroman broj obolelih, veoma veliki broj umrlih. Grad je stao na neobično tih način, onako kako nije ni tokom jednog uragana,  čak ni 11. septembra. Njujork prvi put stvarno spava. Od jednog petka do jednog ponedeljka, 11 osoba je u Njujorku izvršilo samoubistvo. Toliko je teško i psihički. Njujork je grad koji je poseban u svojoj specifičnosti. Jedinstven grad sa energijom koja se nigde na svetu ne može osetiti. Grad gde ljudi nalaze zadovoljstvo u razmeni pozitivne energije, ljubavi i strasti za životom. Žao mi je što od svih koje tamo poznajem čujem iste rečenice.

Teško se podnosi izolovanost u Njujorku jer tamo ljudi nisu navikli da sede kod kuće. Svi imaju najmanje stanove na svetu jer biti kod kuće nije opcija. Ili si na poslu, jer grabiš karijeru, ili si na piću, u nekom izlasku, svuda si, samo ne kod kuće. Njujork sa svojim sadržajima i zanimljivim ljudima iz čitavog sveta ne dozvoljava da nešto prospustiš. Zato je izolacija teška. Poput ptice u kavezu.

Iskreno se nadam da će svi moji Njujorčani pokušati da pronađu motivaciju u vremenu koje im je nametnuto i inspiraciju da iz svega nešto dobro proizvedu.

Lično, ja sam do Korone živela njujorškim stilom  života u Los Anđelesu. I kad se grad zatvorio, i ja u njemu, ostala sam u stanju ogromnog šoka. Dani su prolazili, ali nisam mogla sebi da dozvolim da odustanem i predam se situaciji. Počela sam jedno novo poglavlje života – otvorila vrata brige o sebi. Počelo je punjenje baterija.

Izolacija je zapravao  vreme posvećivanja sebi. Rad na projektima za koje ranije nisam imala vremena. Jedna od tih bitnih promena je bila početak meditiranja. Znala sam odavno da je meditacija neophodna za moje opterećene misli, ali mi do sada jednostavno nije bila prioritet. I odjednom, ja spavam bolje, jedem bolje, osećam se bolje. Postala sam odjednom sposobna da organizujem svoje dane bolje i pronalazila zadovoljstva u najjednostavnijim stvarima.Pijem mirno i dugo kafu na balkonu. Gledam u daljinu. Ne mislim. Uživam u danu. U trenutku.

Pandemija je jako brzo postala jedan od najvećih uzroka stresa ljudima po celom svetu i mnogi su počeli da žive u neopisivoj agoniji. Ta situacija utiče negativno na naš imuni sistem, mogućnost varenja hrane, na dobar san. Ljudi su sve više anksiozni i teško se bore sa svim onim što dani nose.

Svi moramo prihvatiti da se sve menja. Da čitav svet doživljava veliku promenu na svim poljima i da se moramo fokusirati na brigu o sebi. Psihofizičku. Moram pomenuti da je vreme u karantinu najbolje vreme da upoznamo sebe. Neke stvari promenimo, popravimo, pokušamo nešto novo. Što pre prihvatimo da neće svaki dan biti dobar, brže će nam biti lakše da uživamo u momentima koji nas u potpunosti ispunjavaju. 

 

Piše: Marija Maćešić, Los Anđeles