Dana 16. marta 2020. Švajcarska je proglasila vandredno stanje zbog pandemije COVID -19. Zatvorene su škole i prodavnice, kako bi se pandemija usporila i poručili su nam da ostanemo u svojim domovima do 19. aprila 2020.
Dobili smo upute kako da se ponašamo za vreme trajanja pandemije, a to su: brojevi telefona za konsultacije, da povećamo ličnu higijenu kada izlazimo napolje, da smanjimo  izlaske na minimum, da unosimo dosta tečnosti i vitamina kako bismo očuvali imunitet i da se ne izlažemo previše stresu, jer to nam ne pomaže u ovoj situaciju, te da pred svako eventualno dolaženje u bolnicu prvo telefoniramo i najavimo svoj dolazak.

Situacija se vidno razlikuje u odnosu na situaciju u Srbiji. Ovde nije uveden policijski čas, ljudi su, čini mi se, disciplinovaniji, ali bude i ovde onih koji se ne pridržavaju, pa se okupljaju u grupicama i onda ih policija rasteruje. Vlada Švajcarske apeluje da, iako je lepo vreme, ostanemo u svojim domovima. Idu nam uskršnji praznici, apeluju i upozoravaju građane da ne idu ka Italiji, kako ne bi dolazili u situaciju da zatvore u potpunosti prelaze na Gothardu ka Italiji. Nemamo posebene papire, dozvole za kretanje kao u Srbiji, Italiji i Španiji, zemljama koje su najviše stradale, i mislim da nam je zbog toga lakše.

U mom slućaju život se i nije tako puno promenio, godinama sam radila u home office-u, dok nisam postala office manager concept stora Journey ONE u  septembru prošle godine.

Ne znamo još uvek kada ćemo moći da se vratimo u potpunu normalu, tako da sada menjamo i strategiju poslovanja kako bi se prilagodili novonastaloj situaciji i započeli neko novo poslovno putovanje. Takođe mislim da je važno napraviti balans, ugasiti TV i samo pratiti neke pozitivnije vesti, koliko se oporavilo ljudi, dokle su stigli sa istraživanjima… Nije to beg iz realnosti, ali dobro je  napraviti distancu i posvetiti se sebi i svojoj porodici, prijateljima.

Što se tiče naše rutine, ovo nam je 27. dan samoizolacije. Ujutru svi ustajemo rano oko 7.30h. Naš sin Leo ide u francusku školu koja je sve odlično organizovala za vrlo kratko vreme. Nastava počinje ujutru od 9.00 i traje do 15 časova, podelili su ih u 6 gruopa i učiteljice su na video chatu uvek sa dvoje ili troje dece svakog dana po 30minuta za francuski, matematiku, geografiju. Nemački imaju posebno sa drugom učiteljicom dva puta nedeljno po sat vremena, zadaci im stižu na Ipad uređaje koje su dobili od škole. U vreme radnih sati stižu im zadaci koje rade na tabletima i potom prepisuju u svoje radne sveske i šalju učiteljicama na e-mail.

Zaista su okupirani učenjem i kreativnim zadacima tako da i ja usavršavam svoje znanje francuskog jezika zajedno sa svojim sinom. Moj suprug Dražen ima IT firmu i za njega se skoro ništa nije promenilo, osim da kada ide na posao autom nema više velikih gužvi na putu. U Srbiji je već od 16. marta takođe proglasio homeoffice za svoje zaposlene koji su tamo. Mislim da čitavom IT sektoru na neki način dugujemo aplauz, recimo u 18h, jer nam omogućavaju sav ovaj “internet” i virtualnu slobodu.

Jednom nedeljno idemo u nabavku i to nam je prilika da se lepo obučemo i sredimo, jer, ipak, i to je neka vrsta izlaska. Ne gomilamo hranu, ni alcohol, već kupujemo sve što nam je potrebno za narednu nedelju ili dve.  Nakon samog proglašenja vandrednog stanja i ovde su Švajcarci masovno krenuli sa kupovinama i pražnjenjem rafova, ali Švajcarska ima dovoljno zaliha tako da su već sledećeg dana bili puni. Radujemo se svakom vikendu, ako je sunčano vreme, budemo na rooftopu i napravimo roštilj preko dana, ili uveče pogledamo neki film zajedno ili igramo Sony Play Station.

Na svaka tri, četri dana okupimo se svi iz društva preko Jitsi chat aplikacije, a ima nas iz Srbije, Nemačke i Švajcarske i onda razmenjujemo savete kako da sve ovo preguramo, ko šta gleda trenutno na Netflixu i već pravimo planove za sledeći Sarajevo Film Festival krajem avgusta.

Uspela sam da se vidim sa mojom dragom prijateljicom Anitom koja je stjuardesa u SWISS-u, ispred ulaznih vrata, na metar razdaljine, vodile smo razgovor nekih desetak minuta i razmenile informacije i kako joj nedostaje da ide na posao, s obzirom na to da sada lete samo evakuacioni letovi koji skupljaju švajcarske državljane širom sveta.

Sada imam više vremena da uradim još neke stvari, da napravim detaljniji plan za budućnost, da ga bolje razradim, kao što je i brend Sisters Code Atelier, koji vodi moja sestra bliznakinja Vladana u Srbiji, kao i internacionalni  magazin fashionmag42.com. Već nekoliko godina unazad pokušavamo da napravimo liniju aksesoara od kože i sada je trenutak da se to sve pripremi i ostvari.

Sa roditeljima i sestrom Ivanom, koji žive u Americi, kontakt održavamo video pozivima i pravimo lepe planove za budućnost. Nedavno nam je stigao 3D printer, pored prvih primeraka mačaka i aviona, odštampali smo i zaštitni vizir koji nosimo kada krenemo u prodavnicu i nastojimo da smo I dalje kreativni I u trendu.

Svi smo svesni situacije, ali treba pozitivno gledati na stvari i kada je najteže i biti strpljiv pre svega, jer mislim da će sve ovo potrajati još neko vreme i zato je važno da budemo složni i da istrajemo u ovoj borbi.
Statistika na današnji dan u Švajcarskoj: broj ljudi koji je testiran pozitivno na coronavirus je 22.380, 8.704 se potpuno oporavilo, 839 smrtnih slučajeva.

Piše: Bojana Veljković Tomić, Founder & Store ManagerJourney One / Perspectives Software Solutions GmbH Zurich, Switzerland