Italija je zemlja mediteranske dijete, zemlja modnih bogova, zemlja gde se istorija i kultura sreću na svakom ćošku, od Bolzana pa sve do Sicilije. Zemlja hedonizma, gde se uz dobro vino može uživati na sunčanoj planini sa puno snega ili uz prelepi zalazak sunca na moru.
Pitanje je šta preferirate.

Ove godine mesec februar i mart nisu isti kao i prethodnih godina. Navike i prioriteti kod ljudi su se promenili.
Danas, Italija je kao i skoro svaka zemlja na našoj planeti inficirana.
Promenilo se dosta toga; zakon se menja svake nedelje, način življenja se promenio, a samim tim i ponašanje ljudi.
Od kako je došla vest o korona virusu koji je zavladao u Kini, niko nije mogao ni da pomisli da će doći do nas, kamoli da će ubrzo nastati pandemija. Znali smo preko vesti da postoji virus zbog koga je čitav grad bio zatvoren, kretanje ljudi ograničeno, kao i da su sve firme obustavile rad.
Neke informacije su stizale iz prve ruke i širile se po našoj kompaniji koja sarađuje sa Kinom. Radeći za “Giorgio Armani” firmu, koja proizvodi mnogo toga i u Kini, bili smo onemogućeni da radimo normalnim ritmom još od decembra meseca. Roba je kasnila, prototipi nisu bili sašiveni, čitav niz neprijatnih situacija zbog masovnog zatvaranja firmi i izolacije stanovnika. Tamo daleko. U jednoj zemlji Kini. Činilo se da je toliko daleko da taj “neki virus” nikako ne može ni da stigne do nas. Svi smo bili ubeđeni da se radi o jednom kratkom periodu i da će se sve vratiti na stari, nornalni, dobri život.

Januar mesec, mesec kad se u italiji održava muška nedelja mode, showroom-ovi prodaju kolekciju odmah nakon revije, Pitti u Firenzi (svetski poznat sajam odeće), ima sve manje kupaca. Kretanje ljudi je sve više ograničeno a svaki dan su stizale nove informacije o smanjenju posla i otkazivanju sastanaka zbog virusa nazvanog “korona”, a za koji smo znali samo ime, misleći da je samo još jedan “prolazni grip”.
Zaista niko to nije shvatio tako ozbiljno u početku. Optimistične osobe (kao ja), pretvarale su se da se ništa ne dešava i da je samo pitanje vremena kad će se sve vratiti na svoje. Ali okolina, politika, firme i vesti su sve više i više pričali o tome, sve dok nije odlučeno da se obustavi rad pojedinih delatnosti u Italiji. Naravno, bilo je samo pitanje vremena kad će skoro sve biti zatvoreno.
Odbrojavanje unazad je počelo jednog nedeljnog jutra kad je Giorgio Armani odlučio da napravi reviju za prazno pozorište, bez publike, bez fotografa, bez štampe, bez vip. Prvi put u istoriji za vreme nedelje mode, održana je revija snimljena i prenesena u streaming-u na sajtu i društvenim mrežama. Isto tako i kampanja za prodaju koja je trebalo da se održi sutradan bila je izbrisana iz kalendara. Dani za fiting i bilo kakav rad su bili izbrojani, nemajući materijal na kome bismo radili, ni klijente koji bi kupovali kolekciju tek predstavljenu.

Kraj februara meseca. U roku od nedelju dana Italijani su se zatvorili u svoje kuće s nadom da će se broj zaraženih smanjiti, i spasavajući živote možda baš komšiji ili kolegi, da bi početkom marta izašao zakon o zabranjenom kretanju, potpuna zabrana izlaska iz kuće.
Italijani su bučan narod, smeju se glasno, viču, plaču, gestikuliraju i vole da naprave kako dramu tako i polemiku oko svega. I kad je donet zakon da moramo da budemo u kućama, neko bi pomislio tužni, zatvoreni između četiri zida. Dovoljni su bii instrumenti, za one koji znaju, a i za one koji ne znaju da sviraju i pevaju, jedan prozor, ili još bolje balkon, i svako je doprineo kako i koliko je mogao. Flash mobovi svaki dan drugačiji, pevanje himne sa prozora, svetla i lampe/telefoni uperenI ka nebu, nekako su svi našli način da jave jedno drugom u koje vreme je sastanak na balkonu, preko društvenih mreža, vesti, ideje su postale realnost. Ubrzo video klipovi na kojima se italijani ne predaju ni u kućnom karantinu, okružili su svet i postali su viralni zahvaljujući pozitivnoj energiji, kreativnosti, ali i uz pomoć uticajnih ljudi (Primer: Dolce&Gabbana su postavili različite video klipove kako se provode dani sa njihovog rodnog ostrva Sicilije). U međuvremenu, ceo svet je pričao da je virus stigao u Italiju.

Italija je u momentu prestala da bude zemlja mode, stila, dobrog vina i sira, zemlja vespe i paste, zemlja istorije i opere, zemlja kulture i šarma.

Italija je postala sinonim za virus, za obolele, za mrtve.
Virtualni svet je postao sve jači, društvene mreže pretrpane slikama hrane, jer svi su postali šefovi i kuvari, svi počeli da daju ideje za negu i za lepotu, za fitness i oblikovanje tela van teretane i bez profi sprava i jaaaako mnogo drugih ideja kako provesti slobodno vreme u kući.
Aperitiv, koji je nezaobilazan trenutak u italijanskoj kulturi, pre večere čaša vina ili neki koktel uz društvo, ostao je jedna od dobrih navika, i uprkos daljini, telefonima i video pozivima, ostao deo tradicije.
Kako najbolje iskoristiti pratioce na Instagramu nego napraviti grupu u kojoj se doniraju sredstva za pravljenje bolnice koja će imati dovoljno mesta za intenzivnu negu. I ko drugi nego jedan od najjačih modnih influensera, Chiara Ferragni, sa svojim suprugom pevačem Fedezom, napravila je prvu donaciju od 250.000 € i ta cifra je narasla na skoro 4 miliona € za samo nekoliko dana, uz pomoć prijatelja i pratioca. Modne ikone i osobe sa velikim uticajem koje veruju u Italiju su uložile u nju i pomažu kako ko može. Možete naći na internetu reklamu za italiju: “Recite mi gde su jednokratni doktorski mantili Armani, aparati za disanje Ferrari, maske Gucci i alkoholni gel Bulgari? ”
Prosao je i mart, ceo mesec u izolaciji, zabranjeno je kretanje, trčanje, izvođenje pasa napolje, policijski čas je 24h dnevno. Jedini izgovor za izlazak iz kuće je “prodavnica”,  koji ovde neki zovu novi “petak veče”! Nemajući izbora niti trenutke za izlazak, svi smo srećni i lepi kad idemo po namirnice u supermarket. Ukoliko izađemo napolje, moramo da imamo ovlašćenje, tj. papir sa sobom, sa ličnim podacima, odakle idemo, destinacija, razlog itd, i kao da to nije dovoljno, policijski automobili (policija i karabinjeri), kruže zaustavljaju i  proveravaju.

Koliko je dobro slušati vesti i biti informisan o situaciji u Italiji i svetu, toliko je sve pitanje propagande i širenje netačnih informacija. Gomila je emisija koje u direktnom prenosu rešavaju pitanja i proveravaju informacije koje kruže. Svi su postali opsednuti brojevima i statistikom, koliko je ljudi umrlo od korona virusa, a niko se ne interesuje koliko je njih ozdravilo, niti koliko se dece danas rodilo. Kad sam već spomenula brojeve, evo primera: ukoliko je danas preminulo 500 osoba, rodilo se preko 1200, a ozdravilo 10/15.000 ljudi. Jako je bitno dati sve informacije, i objasniti da nisu svi umrli samo zbog korona virusa, nego pogledati i protumačiti tabele na kojima su jasni brojevi ljudi koji su 2019. preminuli u prvom trimestru i iz kojih razloga. Manje više je isti broj ljudi koji su bili na aparatima za disanje i nažalost preminuli prošle godine. Jako je bitno biti obavešten o prevenciji kako ovog, tako i bilo kog drugog virusa i pokušati slediti savete, ali ne i paničiti i praviti haos među ljudima.

Mislim da će ovaj virus ostaviti ogromne posledice na ekonomskom polju. Sve ove firme, fabrike i ljudi koji su zatvoreni u kućama, a pritom ne mogu da rade poslove jer nisu predviđeni  da se rade van radnog mesta, trpeće velike gubitke koji se neće rešiti brzo.

Jako je bitno ostati pozitivan i smiren, koliko je to moguće, popuniti vreme hobijima ili stvarima za koje nismo imali vremena. Sad nemam izgovor, vreme u kući vše nije problem. Pošto ne mogu da radim svoj posao na daljinu, odlučila sam da se posvetim projektima koje sam počela na fakultetu i masteru, a nisam stigla za završim, kao što je crtanje, kreiranje, istraživanje novih tendencija, boje, materijali koji se menjaju svake sezone itd. Ovo je savršena prilika da dam sve od sebe i započnem neku novu pustolovinu.

Još jedna dobra vest je da se planeta Zemlja oporavlja, da se ozon poboljšao, samim tim bi trebalo da se vrate godišnja doba, da leti bude toplo, a zimi da pada sneg. Delfini su se vratili na mesta u kojima se ne viđaju već godinama, voda u Veneciji je providna a ne mutna, zagađenje vazduha je minimalno, možemo da vidimo zvezde na nebu svako veče!
Ako ova situacija potraje, ne samo u Italiji, nego u celom svetu, iskoristite je pozitivno i neka većina nas pokuša da se promeni na bolje, U ovakvim okolnostima vide se pravi prijatelji i osobe kojima je stalo do nas.
Čuvajte sebe i porodicu i vama drage osobe.

 

Piše: Dragana Bjelobrk, manekenka i Armanijeva “muza”