Planirano, ili ne, očekivano, ili ne, imate novosti- trudni ste! I odmah dobijate simptome trudnoće i to one najčešće poput mučnine, povraćanja, umora, konstipacije, pa sve do neuobičajenih glavobolja, kijavica, krvarenje iz nosa, svraba… A šta ako nije tako, šta ako se simptomi drugog stanja ne pojave? E onda ste, mnogi će reći, srećnica, kao i ja!

Nisam lekar, te ne mogu sa aspekta nauke govoriti o razlozima (ne)pojavljivanja simptoma u trudnoći i da li na njih utiče naša psiha, naše telo, hormoni ili od svega po malo. Ono što znam je da trudnoća može biti stanje koje ne okreće ceo svet naglavačke.

Kako svoje drugo stanje nisam “osetila“, želim da podelim sa Vama sve ono što sam radila pre, tokom, a radiću i nakon trudnoće. Mislim da sam time ako ne u potpunosti eleminisala, a onda ublažila pojavu simtoma. Verujem da je pre ulaska u drugo stanje neophodno pripremiti telo na promene koje su neminovne i to uvođenjem zdravih obroka, redovnom fizičkom aktivnošću, izbegavanjem alkohola, cigareta, kafe. Kada pripremimo telo za trudnoću i drugo stanje ćemo lakše pregurati, a na svet doneti zdravu bebu. Tom premisom sam se vodila.

U serijama, filmovima, posebno u telenovelama, u scenama gde žena ima jutranju mučninu i povraća, to je “siguran” znak da je trudna. Možete li zamisliti da trudnoća prođe bez ove glavne asocijacije. Ja ne moram zamišljati, to sam preživela. Ni jednom nisam osetila mučninu, ni jednom nisam povraćala. Rano bih ustajala, kao i obično i odmah nakon čaše mlake vode bih doručkovala. Kasnije tokom dana imala redovne obroke, sa dosta povrća i voća, pila oko 2l vode i, naravno, nisam jela za dvoje.

Iznenadni napad gladi u 3 ujutru, promene u ukusu hrane, omiljena hrana postaju kiseli krastavci – kod mene nije bilo ništa od toga. Ni jednom se nisam probudila gladna u sred noći i zahtevala da mi se sad i odmah mora doneti velika pljeskavica! A i tokom dana nije postojala određena hrana koja mora da mi se servira. Prvo, niko mi ne servira, a drugo, sve što sam do tada jela, jela sam i u trudnoći. Izuzetak su alkohol i kafa, koje sam izbacila od prvog dana.

Doktorka je na početku trudnoće rekla da dnevnu aktivnost svedem na 20 min šetnje, iako sam pre trudnoće bila vrlo aktivna. Za mene je to bilo minimalno I, uz dužno poštovanje, nisam  poslušala! Šetnje su bile duže od 20 minuta i po nekoliko puta na dan. Umor nije postojao u mom rečniku trudnoće. Kod kuće sam čistila, prala sudove, prala i peglala veš, spremala obroke, nisam unajmljivala agencije da me zamene. Na posao sam išla do petog meseca trudnoće, izvršavala sve obaveze na vreme. Osećala sam se spremnom i sposobnom da nastavim da radim i dalje, ali je priroda posla sprečila nastavak. Nisam mogla da baš ništa ne radim, te sam pronašla drugi posao koji je moguće obavljati od kuće.

Za uobičajeni simptom trudnoće – česte promene raspoloženja, moraćete da pitate mog supruga ili prijateljice da biste mi verovali. Svi su pobegli od mene! Nee, naravno. Bezrazložne nervoze nije bilo, burnih neprimerenih reakcija takođe, niti oscilacija u raspoloženju. Naravno da bi me iznervirala neka situacija, ali su reakcije i osećanja bili kao i do tada, prirodni, uobičajeni. Čini mi se da sam ulaskom u trudnoću osetila veće zadovoljstvo, radost, blaženost zbog stanja u kojem sam. Tome ponovo mogu zahvaliti disciplini koju sam uvela.

Konstipacija, šta je to? I pre i tokom trudnoće unosila sam dosta svežeg voća i povrća, pila više od 2l vode, bila aktivna, te zatvor nije bio moguć.

Tokom prvih 6 meseci putovali smo suprug i ja. I to autobusom. Udobno se smestim,  muzika u ušima, knjiga u rukama i vozi Miško! Pauze koje bismo pravili bih iskoristila da se prošetam, razmrdam telo i sprečim pojavu otoka. Tokom putovanja nije bilo mučnine, uvek sam imala sa sobom užinu (orašaste plodove, voće) i vodu.

Bez obzira na to da li se Vaša trudnoća dogodila slučajno, ili je medicinski podstaknuta, jedna je stvar sigurna- ako želite da drugo stanje prođe bez simtoma drugog stanja uvedite odmah male promene u svoje svakodnevne navike. Ili se naoružajte strpljenjem, jer ni to stanje ne traje tako dugo.

Piše: Dijana Pešić