Sa Jelenom Krstić, poznatom po blogu Mamasita (mamasita-blog.com), ujedno i diplomiranim dramaturgom, razgovarala sam o tome kako je nastao njen već pomenuti blog, o tatama današnjice, edukacji, temama i strahovima koje muče buduće mame, one koje su na početku i one koje su uveliko zagazile na tu životnu putanju.

Ko je bila Mamasita pre bloga?

-Mamasita pre bloga je Jelena Krstić, diplomirani dramaturg, po zanimanju HR, supruga, ćerka, sestra, drugarica. Neko ko mnogo putuje I druži se. Dakle, sve isto kao I sad, samo za jedan blog I jedno dete manje.

Kako je nastao altergeo?

-Ideja za blog je neko vreme bila tu. Onda mi je mesec dana pre Viktorovog rođenja drugarica poslala poruku, oslovljavajući me sa “mamasita”, i ja sam pomislila – to je to, ovo će biti ime mog bloga, kad odlučim da ga pišem. Verujem da je ovo što kažem i za drugaricu novost, pa zato, veliki pozdrav za Jovanu, kumu alterega.

Photo: Smiljka Boškov

Čitaju li Vaš blog više žene ili muškarci?

-Najveći broj čitalaca mog bloga su žene, što je i očekivano, jer najviše pišem o svojoj ulozi trudnice i majke. Iako, moram da napomenem, najveći i najiskreniji obožavalac mog bloga je jedan muškarac, moj tata.

 Kakve su današnje tate?

-Tate današnjice su ravnopravni roditelji i to je ono što je divno. Oni su uključeni, informisani, oni su oslonac i podrška. Znaju koje vrste pelena postoje, kako najbolje da lupkaju bebu da podrigne, oni kuvaju kašice, a kada dođu sa posla ne prilegnu, nego trče sa vrata da se igraju sa decom.

Photo: Smiljka Boškov

Koliko su muškarci 21. veka spremni da se informišu, nauče, učestvuju?

-Mislim da jesu, i to svakoga dana sve više. Naravno, stari princip “ti si majka, ti hrani, presvlači, kupaj, umiruj, ja idem na posao”, svakako je i dalje prisutan. Ali, posmatrajući svog supruga i tate iz okoline, vidim koliko sve više muškaraca danas želi da nauči i bude potpuno uključeno u odrastanje svog deteta. Šta sve i koliko mogu tate danas, sumirala bih rečenicom mog muža “Pa, ja samo ne mogu da dojim!”.

Da li ste se čistom intuicijom odlučili za smer roditeljstva počev od prvog uzdaha Vaše bebe, ili ste ušli u sve sa pretpostavkom kako roditeljstvo treba da izgleda na osnovu primera okoline ili na osnovu saveta kroz knjige i istraživanja?

-Moje mišljenje je da je kombinacija oba principa odličan recept. To što sam pohađala različite seminare i školice roditeljstva, kao i pripremu za porođaj, u velikoj meri me je spremilo i osnažilo za naše prve dane, uspostavljanje dojenja, a najviše za sam porođaj. Ipak, Viktor, kao i svaka beba i dete, ličnost je za sebe i trebalo je sve naučeno primeniti i prilagoditi upravo njemu i njegovim potrebama.

Ako želite savet, koga pitate ili koga najviše volite da slušate?

-Moja mama je jedna izuzetno nenametljiva žena, pa kad ona nešto ipak odluči da kaže i posavetuje, znam da ima ozbiljan razlog za to, i ja se trudim da je zaista i čujem. Što se tiče literature, knjiga  “Vaše kompetentno dete” Jespera Jula i blog Čarapice su ono što preporučujem “na sva usta”. Takođe, često muž i ja ističemo da smo najbolje savete dobili od Tamare Dragović, kod koje smo sa Viktorom pohađali kurs masaže za bebe.

Da li ste strogo za porođaj u bolnici ili biste se odvažili za prođaj kod kuće?

-Ja divno iskustvo imam sa porođajem u bolnici Narodni front. Istina je da tamo sve ide kao na traci, ali pored toga su sjajno uigrani, i ta traka odlično ide. Jedna žena mi je rekla “Znaj da ovde rade najveći stručnjaci u Srbiji. A ljubav…potraži kod kuće”. Nebrojeno puta sam je citirala, jer mislim da najbolje oslikava tu u isto vreme hladnu i nežnu sigurnost koju sam osećala dok sam boravila u ovoj bolnici. Što se tiče porođaja kod kuće, s obzirom da su mi trudnoća i porođaj prošli mirno i lagano, i da je babica vodila glavnu reč na mom porođaju, a prisustvo supruga mi je bilo od velike pomoći, volela bih porođaj kod kuće u budućnosti. Smatram da nema ničeg prirodnijeg i lepšeg od toga da bebu dočekaju oba roditelja u atmosferi i uslovima koji su za sve prijatni i poznati. Poznajem i 2 mame koje su se porodile kod kuće, obe imaju divnu decu i divne uspomene na ovakav porođaj. Mužu se ne dopada ova ideja, zbog straha od komplikacija, tako da, za sada, ne verujem da ćemo je i ostvariti.

Šta mislite o trendovima koji se vraćaju na sve ono što je bilo nekada: dojenje u javnosti, prirodni tokovi, prođaji kod kuće itd.?

-Apsolutno sam za sve prirodne načine odgajanja i donošenja deteta na svet. Nošenje beba, dojenje na zahtev, porođaj bez stimulacije, dojenje u javnosti su sve prisutniji, i mislim da tako i treba da bude.

Budite iskreni, da li ste bili komplikovana trudnica ili je Vaš muž imao sreće?

-Oboma je moj trudnički period ostao u jako lepom sećanju. Imala sam sreće da me neke ozbiljne mučnine zaobiđu i da svih 9 meseci imam zdravu trudnoću i gomilu dobre energije.

Photo:Milena Goševski

Da li ste osetili postmaterinsku depresiju u bilo kom obliku, bar da ste toga svesni?

-O, da , kao po knjizi, četvrti ili peti dan nakon porođaja, gledali smo tužni film, I posvađala sam se sa Gagom (mužem) oko sitnice, čitala neke grozne vesti, I te tri zaista beznačajne stvari zajedno su donele ogromnu tugu I prazninu. Srećom, prepoznala sam simptome, prigrlila ih, I prošli su istog dana.

Kako izgleda kada od umora uđete u “crveno” ?

-Grozno! Zaista, grozno. Glasna sam, nestrpljiva i ljuta. Srećom, vidim i osećam kada mi “pada klapna”. Najčešće je kada dugo pokušavam da uspavam Viktora bez ikakvog efekta. U tim situacijama Gaga i ja imamo dogovor da ga niko ne uspavljuje duže od 45 minuta. Pa kada se završi jednom “smena”, preuzima ga drugi. To je naš način da predupredimo gore pomenuto “padanje klapne”.

Šta biste poručili ženama koje imaju strah od trudnoće i svega što nosi roditeljstvo?

-Edukacija, u mom iskustvu, ubija svaki strah. Imala sam sreće da mi trudnoća, porođaj i, generalno, život sa Viktorom budu mirni i lagani. Ali, bila sam itekako (i dalje sam) spremna na sve različite scenarije. Kada znate, lakše vam je da se pripremite. Neznanje rađa strah, a što dublje ulazite u neku temu i saznajete o njoj, to će vam biti lakše da prepoznate i ono loše što ona donosi i izborite se sa njom.

Koliko su žene superheroji sa svojom ulogom stvaranja novog života i donošenja istog na svet?

-Za mene ne postoji ništa magičnije od činjenice da sam 9 meseci nosila Viktora u svom stomaku, i da sam ga donela na svet. Verujem da će nekome ovo zvučati smešno, ali iskreno mi je žao što i muškarci ne mogu da osete to iskustvo, jer je neopisiv osećaj kada neko raste u vama, i vi ste njegov ceo svet, a onda mu pomognete i da upozna ostatak sveta.

 

Piše: Bojana Ilić

Fotografije: www.mamasita-blog.com