U trenutku pisanja ovog teksta, svet polako ulazi u peti mesec borbe protiv najveće globalne epidemije virusa u proteklih sto godina. Najpre počevši kao „neobičan slučaj pneumonije“ u Vuhanu u kontinentalnoj Kini krajem decembra prošle godine, novi koronavirus (SARS-CoV-2) je u roku od samo nekoliko meseci izazvao krah nekih najnaprednijih zdravstvenih sistema na svetu, duboko potresao globalni proizvodni lanac, odneo preko 240,000 života širom sveta i fundamentalno promenio svakodnevicu većine globalne populacije.

Iako je utisak da se najgori deo krize u većini sveta bliži kraju, period nakon pandemije donosi jednu novu vrstu neizvesnosti i potpuno drugačije izazove. Pre svega, mnoga ključna epidemiološka pitanja i dalje ostaju nerazjašnjena. Da li se zaista stvara dugoročni imunitet na virus? Da li će otvaranje država prouzrokovati drugi talas epidemije? Koliko je zapravo pravi broj (asimptomatičnih) slučajeva veći od prijavljenog? Kada možemo da očekujemo vakcinu? Sva ova pitanja direktno ili indirektno mogu uticati na rešavanje sledećih izazova – suzbijanje ekonomskih posledica i vraćanje društvenog života na „novu normalu“.

Počnimo prvo od ekonomije. Uticaj širenja nove i nepoznate zaraze na pojedine industrije mogao se osetiti već od samog izbijanja virusa u Kini i okolnim država krajem januara. Sve je počelo otkazivanjem letova usled uvođenja zabrana kretanja, prvo u istočnoj Aziji a neposredno i u ostalim delovima sveta. Prva sledeća industrija na udaru bila je ugostiteljstvo, gde je većina hotelskih lanaca, kruzera i ugostiteljskih objekata morala da zatvori svoja vrata zbog zdravstvenih rizika. Efekti su se brzo preveli i na proizvodne sektore, kao što je automobilska industrija. Neki od najvećih globalnih proizvođača poput Nisana, Tojote, GM-a i ostalih su morali da zaustave proizvodne pogone do daljnjeg. Najzad, sva pomenuta dešavanja prelila su se i na tržište nafte, čija je cena pala na najniži nivo u proteklih 40 godina. Ukratko, samo ove četiri, najteže pogođene industrije zaslužne su za preko 300 miliona radnih mesta širom sveta, a zajedno sa efektima i na ostale privredne grane, ukupan broj ugroženih radnih mesta je nesumnjivo značajno veći.

Jedan popularan vizuelni prikaz koji se koristi za objašnjenje veličine ovih negativnih efekata na privredu je grafikon prijava za naknadu za nezaposlenost u SAD (videti grafikon levo). Nakon dobijanja ovakvih informacija, prirodno se postavlja pitanje: Šta države rade povodom ovoga?

U zavisnosti od situacije i kapaciteta, države su preduzele različite mere monetarne i fiskalne politike u borbi protiv predstojeće recesije – od smanjenja kamatnih stopa na kredite, do odlaganja poreza i pružanja jednokratne pomoći privatnom sektoru, a sve u cilju olakšavanja poslovanja i smanjenja rasta nezaposlenosti. Sveukupan efekat predloženih mera je povećanje svetskog duga za oko 8 triliona (ili hiljada milijardi) dolara, odnosno 9,5% globalnog BDP. Osim ove činjenice, malo toga se sa izvesnošću može predvideti. Predložene mere na ovolikom nivou i u ovoliko kratkom vremenskom priodu su nazapamćene u skorijoj ekonomskoj istoriji, a njihov kombinovani efekat na dugoročni privredni rast je pod upitom. Ono što je sigurno je da će njihov uspeh u velikom delu zavisiti od epidemoioloških pitanja pomenutih na početku teksta. Na primer, jednokratna pomoć malim preduzetnicima neće mnogo pomoći ako budu ponovo morali da se zatvore usled drugog talasa epidemije.

Kako društveno blagostanje često direktno zavisi od ekonomskih prilika, diskusija prelazi na društvene posledice pandemije, a kao glavne teme se postavljaju: društveni život i socijalne interakcije, uloga medija i društvenih mreža u tačnoj informisanosti stanovništva i, najzad, ključne političke odluke koje su se donosile u vreme krize.

Izvesno je da će se svakodnevni život sporo vraćati u normalu – otuda i popularan izraz „nova normala“. Kako svetski eksperti predviđaju, normalna društvena okupljanja i socijalne interakcije će najverovatnije morati da sačekaju sve dok se ne razvije vakcina za virus ili se oformi kolektivni imunitet. Ovo znači da će nošenje maski i rukavica, kao i fizičko distanciranje, postati norma za naredni period koji može trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina. Kao još jedna od mera predostrožnosti može se gledati i informisanost. Posebna pažnja posvetiće se tačnosti i proverljivosti informacija u vezi sa virusom, kao i uloge medija i društvenih mreža u sprečavanju mora takozvanih lažnih vesti. Diskusija se takođe može pokrenuti i oko koncepta razmene privatnosti za bezbednost, tj. korišćenja podataka o kretanju (inficiranih) ljudi radi prevencije daljeg širenja zaraze, kao što se radilo u pojedinim državama. Najzad, od velikog zanačaja će biti i način na koji su pojedini političari i javne ličnosti reagovali u vreme krize: od potencijalnog prikrivanja informacija od strane kineske vlasti i Trampovog ignorisanja virusa, do nazivanja virusa „smešnim“, a zatim uvođenja vanrednog stanja kao u Srbiji, dobre su šanse da će pandemija promeniti način na koji narod gleda i shvata politička događanja.

Kako bismo završili tekst na svetlijoj noti, neizostavno je pomenuti i potencijalne pozitivne posledice pandemije, kako ekonomske, tako i društvene. Podaci govore da se tokom proteklih nekoliko meseci dogodio najveći pad u potražnji za energijom u istoriji, dok su jedino alternativni izvori energije uspeli da povećaju proizvodnju. Uz blagi (trenutni) oporavak ekosistema i pad emisija ugljen-dioskisa (od čak 8% globalno!), ovakav razvoj događaja postavlja dobar temelj za izgradnju nove privredne strukture na principima zelene ekonomije. Takođe, kao što biva u teškim vremenima, i ova kriza je uspela da iznudi solidarnost i empatiju iz ljudi, kao i da preusmeri pažnju i poštovanje na medicinske radnike i značaj zdravstvenog sistema generalno. Jedan citat od bivšeg američkog predsednika Džona F. Kenedija sasvim dostojno zaokružuje ovu misao vedrine u teškim vremenima: „Kinezi koriste dva pokreta četkicom da bi napisali reč kriza. Jedan pokret označava opasnost, a drugi priliku. U krizi, budite svesni opasnosti, ali prepoznajte i priliku.“

Piše: Filip Mikanović