Kad sam polovinom januara ove godine sletela na švedski aerodrom Skavsta, pitala sam se da li će me predugo zadržati zbog kontrolnog pregleda jer sam dan ranije dobila vrlo visoku temperaturu, praćenu malaksalošću i suvim kašljem. Kako je epidemija u Vuhanu uveliko harala, a prvi slučajevi zaraženih su već bili registrovani u Evropi i apokaliptični naslovi na portalima su se pojavljivali svuda, bila sam začuđena da nije bilo nikakve neuobičajene kontrole, pregleda ili merenja temperature. Već do parkinga, potpuno sam zaboravila na celu tu priču.

Imala sam kupljenu kartu sa povratkom 2. aprila i okvirne planove za neki kratki period nakon toga.

Pošto mi u Švedskoj živi brat i dosta bliskih rođaka, ovo nije bila moja prva poseta Švedskoj. Radovala sam se skandinavskom miru, zamišljala šetnje kraj jezera Ekoln, guste borove šume i žalila što neću uhvatiti sve duže prolećne i letnje dane. Radovala sam se druženju sa rođacima i vremenu koje ću posvetiti sebi, bez mogućnosti za veće stresove. Nakon izuzetno burne godine, nestabilnosti na svim poljima, bio mi je potreban fizički i mentalni predah kako bih se vratila balkanskoj svakodnevici, neizvesnosti, traženju posla i donošenju velikih odluka i rezova.

Poslednjeg dana januara registrovan je prvi potvrđeni slučaj novog soja coronavirusa u Švedskoj. Zaražena žena se u bolnicu javila zbog povišene temperature i respiratornih smetnji nakon puta u Vuhan. Šveđani su o tome obavešteni putem medija. Zabranjena su okupljanja preko 500 osoba i preporučen je rad od kuće, ukoliko za to postoje uslovi. Srednjoškolcima i studentima je ponuđena online nastava, dok predškolske ustanove i osnovne škole rade nepromenjeno i danas. Razlog za to je činjenica da deca školskog uzrasta (do 19 godina), oboljevaju manje od 0,2% od ukupnog broja potvrđenih slučajeva. Jednom roditelju u slučaju bolesti deteta je omogućeno bolovanje, ali kako kod dece infekcija uglavnom prođe asimptomatski ili  sa vrlo blagim simptomima, deca školskog uzrasta su idealni prenosioci bolesti, pa se što kraćim boravkom sa odraslima suzbija širenje infekcije, prema procenama švedskih imunologa. Na ovaj način se nastoji i da država prebrodi što bezbolnije neizbežnu ekonomsku krizu.

U cilju usporavanja širenja zaraze, Vlada građanima Švedske preporučuje da ostanu u svojim domovima ako se osećaju bolesno ili imaju respiratorne smetnje, čak i blage, da izbegnu nepotrebne odlaske u bolnicu ili na posao, kao i da ih ne posećuju nipošto ako imaju simptome infekcije, već da se oko daljih mera informišu preko SOS brojeva, da redovno i detaljno peru ruke, kao i da izbegavaju druženje ako se ne osećaju dobro, ako su stariji od 70 godina ili imaju hronične bolesti poput dijabetesa, respiratornih ili kardiovaskularnih bolesti i visok krvni pritisak. Zdravima se preporučuju fizičke aktivnosti i boravak na svežem vazduhu u cilju očuvanja zdravlja i imuniteta.

Dana 6. marta ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar je na vanrednoj konferenciji za medije potvrdio da je u Srbiji zabeležen prvi slučaj coronavirusa. 16. marta u Srbiji je proglašeno vanredno stanje. Obustavljen je rad predškolskih, školskih i visokoškolskih ustanova, poslodavcima je predloženo da, u skladu sa mogućnostima, zaposleni rade od kuće, a preporuka za starije od 70 godina je da ne izlaze napolje. 17. marta Vlada Srbije donela je odluku o zabrani kretanja svih građana od 20-5h, kao i kretanje starijih od 65 godina, dok je ta odluka preinačena u zabranu kretanja od 17-05h 21. marta ove godine, sa najavom produženja zabrane kretanja ukoliko građani ne budu poštovali ove mere, sa mogućnošću kažnjavanja novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara, ili zatvorskom kaznom do tri godine. Na dan proglašenja vanrednog stanja Srbija je imala 57 obolelih. Preminulih nije bilo.

Poređenja radi, 10 dana od prvog zabeleženog slučaja u Švedskoj, 1865 osoba je bilo zaraženo a preminulih je bilo 9. Tek od ovog ponedeljka, dakle od 29. marta zabrana okupljanja preko 500 osoba je preinačena u zabranu okupljanja preko 50 osoba. Bolnice vrše reorganizaciju osoblja kako bi bili spremni na eventualni nagli skok broja zaraženih.

U trenutku pisanja ovog teksta, Švedska ima oko 10.000.000 stanovnika, 5466 zaraženih, 282 preminula pacijenta kod kojih je potvrđeno prisustvo virusa, kao i 103 potpuno oporavljena.

Srbija, sa druge strane, uz izrazito rigorozne mere ima 1117 zaraženih i 31 preminulo lice na oko 7.000.000 stanovnika.

Statistika nije na strani Švedske, ako pogledamo ove brojke, respiratora imaju neuporedivo manje nego Srbija, ako je verovati informacijama koje se čuju u medijima. Međutim, da li zaista možemo da se oslonimo samo na trenutni broj obolelih i preminulih i šta nam te brojke govore s obzirom na to da u slučaju epidemija broj obolelih i preminulih eksponencijalno raste iz dana u dan?

Poređenjem navedenih mera ove dve vlade i broja obolelih i preminulih u istom periodu, od pojave prvog zaraženog, možemo ostati začuđeni, ukoliko ne poznajemo navike ova dva naroda. Ako prvi put posetite ovu zemlju, zapeće vam za oko da ovdašnje stanovništvo nije sklono čestim druženjima i velikim okupljanjima, kao i da se pri pozdravljanju grle, time izbegavši kontakt dlanova ili ljubljenje. Procedura i preporuka se drže vrlo disciplinovano, tako da nema nenajavljenih dolazaka u bolnice, čime bi se dodatno ugrozilo zdravlje zdravstvenih radnika, a samim tim i ostalih pacijenata. Premijer i kralj za vreme mog boravka ovde ni jednom nisu vikali na građane, niti je na vidiku bilo koja vrsta zabrane kretanja. Život teče potpuno normalno i, iako se oseća pritisak EU i medija, kafići, tržni centri i izletišta su puni ljudi, a maske na licima se pojavljuju sa učestalošću statističke greške. Kako delim životni prostor sa dvoje lekara i troje dece, moram priznati da, sem ispadanja jednog mlečnog zuba, nisam doživela ni jedan veći stres.

Sa druge strane, građani Srbije, iako tradicionalno nedisciplinovani i poznati po odbijanju da poštuju bilo kakve procedure, konstantno bivaju izloženi optužbama, vređanjima, uskraćivanjem svih ljudskih prava, uključujući tu i pravo kretanja. Svakodnevno se suočavaju sa kontradiktornim,  nelogičnim i često neopravdanim merama. Poverenje u ekonomske mere koje je Vlada predstavila ekvivalentno je poverenju u stručnost ministra finansija. Poverenje u mere sprečavanja širenja zaraze ekvivalentno je poverenju u stručnost ministra zdravlja. Poverenje u brigu za dobrobit građana ekvivalentno je poverenju u dobre namere čelnih ljudi Srbije.

Danas, 2. aprila u 23:00 je planiran dolazak na aerodrom „Nikola Tesla“ leta na kojem je trebalo da budem i ja. Pre desetak dana obaveštena sam o otkazivanju leta. Do ovog trenutka nisam dobila obaveštenje o letu kojim bih se eventualno vratila u Srbiju. Putem SMS poruke sam obaveštena da vam se svima crno piše i da ćemo oterati Italiju i Španiju u zaborav. Putem medija sam obaveštena od strane predsednika Vučića da moj povratak, kao i povratak svih ljudi koje je ova situacija zadesila u inostranstvu nije poželjan, sem ako su u pitanju zdravstveni radnici koji će rizikovati svoje živote i teškom mukom stečene legalne i nelegalne poslove u inostranstvu kako bi u Srbiji bili primljeni u radni odnos na neodređeno vreme, u kome će, opet, u slučaju da se na poslu zaraze i budu prinuđeni na izolaciju, njihove zarade biti umanjene za 35%. Moji sunarodnici su obavešteni da smo svi mi, ostali van granica Srbije, opasnost po njihovu ličnu bezbednost, dok je rad kladionica poželjan. Izuzeti su samo predsednik i ministar finansija koji su putovali u inostranstvo i nisu poštovali izrečene mere opreza.

U slučaju da se po povratku u Srbiju razbolim, obezbeđen mi je boravak u prostoru koji je nemoguće zagrejati, sa najavljenom najnižom temperaturom za večeras koja će iznositi 1 stepen po skali slavnog građanina Upsale, grada u kom boravim. Neće mi biti obezbeđena topla voda za održavanje lične higijene u toku ozbiljne respiratorne infekcije, ali naša Vlada će dati sve od sebe da mi obezbedi više čaja.

Ko me zna, zna da čaj ne podnosim i da bih pre umrla nego ga popila. Isto važi i za život u distopiji.

Stoga, strpljivo čekam odobrenje produžetka boravka u ovoj zemlji i na zubatom skandinavskom suncu u bašti se svakog jutra zahvaljujem višoj sili što se nalazim u svojevrsnom azilu u kome panika ne postoji. Odluku o tome da li su Šveđani potpuno ludi ili je ostatak sveta, na čelu sa Srbijom, pao u neopravdanu histeriju, prepustiću vremenu. Za sad, zahvalna sam što mi je Švedska ispunila očekivanja po pitanju duševnog mira i radujem se predugim prolećnim i letnjim danima. Vama predlažem da isključite televizore, posvetite se svojim ukućanima i sami sebi, provodite vreme kuvajući, čitajući, vežbajući ili zureći u plafon, samo ne dižući paniku. Karantin je stanje uma, a i prolazan je.

 

Piše: Bojana Beštić