Stiglo je i do nas. Kada god se dogodi neka epidemija, rat, vremenska nepogoda, uvek je prvi odbrambeni mehanizam da je to daleko i “neće to kod nas.” A ovog puta je došlo, i to do svih nas, bez obzira na to u kom delu sveta živimo. Reklo bi se da smo bili nespremni i mi civili psihički, a i državni vrh u svemu ostalom. Kako sve ovo utiče na svakoga od nas, mnogo je kompleksnija priča od same brige o zdravlju, a postaće i mnogo kompleksnija za dalje rešavanje posledica.

Mnogi od nas su u karantinu, što prinudnom, što dobrovoljnom, ali je kolektivna svest i osećanja koja su nabujala u ovim trenucima kod većine ista. Svi su u strahu od zaraze, većina ne zbog sebe, već zbog prenošenja svojim najmilijima koji potencijalno potpadaju pod rizičnu grupu. Opsesija pranjem ruku, zaštitnim maskama i preteranom kupovinom namirnica i proizvoda za dezinfekciju, produbljuje anksioznost i opsesivno-kompulsivne tendencije kod ljudi koji su podložni ovim poremećajima, ali ih izaziva i kod onih koji nikada o nečemu takvom nisu brinuli. Anksioznost ne jenjava ni uz informacije koje bi pomogle osećaju kontrole kod stanovništva, jer su, nažalost, čak i informacije neodređene i dele se različita, često suprotna mišljenja od strane Vlade i medicinskog osoblja.

Depresija tokom karantina postaje izraženija jer su čak i one aktivnosti koje je osoba upražnjavala do određene mere sada potpuno prekinute. Simptomi propraćeni strahom postaju jos izraženiji, a okolnosti karantina još više doprinose osećaju da je depresija normalno stanje i da je u redu ostati u njoj barem tokom karantina.

Ljudi vođeni strahom postaju sebičniji, ljuti, nervozniji, čak i bezobrazniji prema drugima, tako da su i društvene veze i ona osnovna kultura i civilizovanost poremećeni. Retko pronalazimo snage da budemo dobri jedni prema drugima jer smo emotivno iscrpljeni, a prečesto pronalazimo vremena da brinemo o tome ko je kriv za sve ovo što nas je snašlo. Kao da bi to promenilo situaciju u kojoj se nalazimo.

Ono što je mnogima jos strašnije, nije sam virus, već sve ono što ga je propratilo. Usamljenost, društvena izolacija, dosada, finansijski problemi, obustava svega onoga u čemu smo uživali i što nam je ispunjavalo vreme. Mnogi ljudi pronalaze utehu u svojim voljenima, dok je drugima problem da mnogo vremena provode u zatvorenom prostoru sa pojedinim članovima porodice, jer to često vodi konfliktima. Strah, nabujale emocije, panika, neizvesnost, medijsko bombardovanje informacijama, vanredno stanje, policijski čas, sve postaje po jedna kap koja puni čašu, koja je, kod mnogih, već bila do pola puna.

Šta uraditi u ovim situacijama i kako se najbolje izboriti sa karantinom i pratećim problemima? Evo nekih sugestija na koje upućujem svoje klijente:

Prolećno čišćenje: Emocija, e-mejl-ova, starih dokumenata, ormana… Posvetite vremena velikom spremanju i oslobodite se svega onoga što Vam stvara gužvu i dodatnu anksioznost u životu. Iskoristite vreme produktivno i uradite sve one stvari za koje inače ne biste imali vremena do nekog tamo slobodnog vikenda. Veoma je važno ostati aktivan u ovim situacijama i pokušati normalizovati život što je više moguće. Produktivnost će ostanak kod kuće učiniti lakšim i omogućiti Vam da misli okupirate zdravim stvarima.

Radite na projektu ili se bavite hobijem: Da li postoji nešto što odavno želite da uradite a za šta niste imali dovoljno vremena? Sada ga imate na pretek! Započnite projekat, onlajn čas, počnite da učite neki jezik ili da svirate instrument, pišite, slikajte, vodite dnevnik, vežbajte… šta god Vam padne na pamet! Pripremite poslovne poduhvate za kasnije kada se stanje bude normalizovalo; uradite bar onaj administrativni deo, dizajnirajte brošure, organizujte onlajn sastanke sa kolegama. Ispunite vreme tako što ćete sebi zadati radne zadatke na kojima ćete kasnije biti zahvalni sami sebi.

Volite se: Konacno svi imamo vremena da ga provedemo sa svojim najmilijima. Trenutno je u našim domovima sve ono što nam je u životu potrebno i na tome treba da budemo zahvalni. Družite se sa svojim porodicama, isključite elektronske uređaje, igrajte igre, kuvajte večere, gledajte filmove, slušajte omiljenu muziku. Pregledajte stare albume sa fotografijama… Za one koji su udaljeni od svojih porodica, sada je vreme da organizujete pozive preko videa, možda čak i sa više članova porodice zajedno, da svojim voljenima napišete e-mejl ili pismo, da im kažete da mislite na njih i da im možda ručno izradite poneki poklončić. Budite kreativni i iskazujte ljubav na razne načine – pokažite sebi i drugima da fizički dodir, poljubac, zagrljaj, nisu jedini način da se voli!

Budite oflajn: Novinski članci, Fejsbuk, Instagram, vesti, sve je postalo zatrovano informacijama. Treba da ostanemo obavešteni, ali odredite sebi da možda dva puta dnevno pogledate nova obaveštenja. Nemojte biti u toku potpuno i pokušavati da zavirite u svaki kutak pandemije; tako ćete samo pogoršati anksioznost i uvući se dublje u vrtlog mračnih misli i straha.

Budite produktivno lenji: Sigurno postoji serija koju već dugo čekate da odgledate, knjiga koja mesecima na polici sakuplja prašinu, ili film koji ste dugo očekivali. Pravo je vreme da se opustite i ne osećate krivima što dan provodite u krevetu uz omiljenu zabavu. Dajte sebi oduška i nagradite sami sebe za sve što ste do sada radili; za svaki dan proveden na poslu, za svako čekanje autobusa, za to što ste društveno odgovorni i danas birate da ostanete kod kuće.

Živite u sadašnjem trenutku: Činjenica je da ne znamo koliko dugo će pandemija trajati, šta će se dogoditi posle nje i kakve ćemo posledice pojedinačno iskusiti. Zbog toga pokušajte da se fokusirate na sadašnji trenutak, da živite danas za danas, i da budete svesni činjenice da ćete imati kada da planirate sta će se dogoditi po završetku svega. Sada je na Vama samo da mislite o tome kako ćete ostati zdravi, produktivni i smireni koliko je to moguće. Emocije neće nestati tek tako, ali pobrinite se i o njima; pisanje dnevnika, razgovor sa najboljom prijateljicom, onlajn seansa sa psihoterapeutom, sve to treba uraditi. Nemojte odgurivati strah ukoliko je prisutan, nemojte se osećati krivima i dozvolite sebi da procesujete anksioznost koja je i te kako očekivana u ovakvim situacijama.

Želim Vam dobro zdravlje!

Piše: Suzana Sjeničić, psiholog i psihoterapeut, NY