Danas nismo mnogo pričali. Nismo ni juče. Ako izuzmemo činjenicu da je ON pričao o stvarima koje NJEGA okupiraju, nerviraju, intrigiraju…
Od posla do saobraćaja, od naslova u novinama do Utiska nedelje.

Ni danas nije ni pokušao da me “nahrani” sa malo nežnosti i šačicom razgovora koji nije O NJEMU i ne tiče se isključivo NJEGA.
Stavila sam drugu turu veša na pranje. Stavila parfem i maskaru i potom izašla iz stana.
Dan je prošao sa dve poruke, više tehničke prirode: ko ide po decu, ko po psa sa šišanja, šta ćemo večerati.
Emotikon kao odgovor, uglavnom. ON nikada nema vremena. Njegov posao je najvažniji. Sve ostalo su banalnosti i podrazumeva se da ću se ja njima baviti. On uvek i sve podrazumeva.

Običan muškarac ne razume da srce žene mora da se osvaja redovno, na različite načine. Uglavnom jednostavne. Svakako ne emotikonima u obliku srca, kao skraćenoj verziji onoga što misle. Ako te minimalne nežnosti i posvećenosti nema, onda nema ni želje da se žena preda cela i bezuslovno kada vas pukne testosteron negde oko 23h. U to vreme ONA se seća svih loših momenata: nemanja vremena, zaboravljanja važnih datuma, prebacivanja porodičnih i kućnih obaveza koje mora sama, svih zaboravljenih poklona, znakova pažnje…svih sandala koje je želela, a ON je glupo pitao da li su joj potrebne…

Ona se tada seća i svakog NJEGOVOG nesećanja da je nešto baš tad trebalo da kupi, kaže, učini…da NJOJ oči zasijaju. Da se oseća cenjeno, nezaboravljeno, voljeno. ONA se u kasne sate, kada je ON uhvati za dojku, seća NJEGOVOG prvog lica jednine koje je svakodnevno tema dana, svih priča o kolegama, lomovima, sportu, odelu koje treba da bude spremno sutra, o stomaku koji viri, o podočnajcima, o netoleranciji na laktozu…
ONA čuje samo ja i ja i ja…

Raspremila je sto nakon večere i uključila aroma lampu i potom otišla da se istušira. Sedeo je u fotelji, u trenerci, sa limenkom hladnog piva. Sreda je i Liga šampiona. Prošla je polugola ispred njega. Opet je nije prepoznao. Ona je sada neka druga liga. Sipala je vino, ostalo od gostiju. Posle dva gutljaja bilo je još bljutavije. Laku noć, rekla je.
U neko doba je došao u krevet. Da zaokruži svoj dan, stavio je ruku preko struka pa niže.
Deset sekundi je žmurila i brojala:  “Ljubavi, boli me glava”.

To je od šest poznatih i medicinski ustanovljenih sedma vrsta glavobolje, koja u transkriptu znači: ne obraćaš pažnju na mene, nisi se istuširao večeras, zaspao si u fotelji, smrdiš na pivo, nisi me pitao za moj dan, nisi čuo da sam vratila odela sa hemijskog…nisi primetio novu spavaćicu.
Kada želiš jahati konja moraš ga istimariti, dati mu kocku šećera. Nije za poređenje, ali žene boli glava iz mnoštva razloga i realnih i figurativnih. ONA ne želi da se prlja večeras. I to je NJEN razlog. Sada se istuširala i namazala Q10 losionom. Umorna je. Psihofizički iznurena. Ne može da doživi orgazam, a ne želi da glumi i strašno je mrzi da objašnjava.

Nešto nije jasno? Ignorisao si je, podrazumevao njeno postojanje do malo pre, a sada želiš sex! Danas joj je dosta svega. I posla i dece i psa i mačke i glupavih Viber grupa i nabavke i hemijskog i pošte i razvrstavanja računa i svih momenata koji čine dan, kada je neko najbitniji ne vidi od sopstvenog JA.

Žene često pričaju jedno, a misle drugo. To je dosta tačno. Ali, “Ljubavi, boli me glava” je u stvari rečenica kojom ne žele da vas povrede.
Takozvani izgovor koji bolje zvuči od svega gore navedenog.

Piše: Marijana Marković