Prethodnih nedelja, više nego obično, slušali smo o motivaciji, produktivnosti, anksioznosti. Svakodnevno smo dobijali savete šta da radimo kako bismo najpametnije iskoristili ‘slobodno’ vreme, šta se pokazalo najbolje u praksi, kako da postignemo pun potencijal. Toliko dobronamernih sugestija iz raznoraznih izvora! Da li upravo to more saveta i predloga negativno utiče na našu motivaciju, produktivnost, osećaj vrednosti?

Tokom prvih dana karantina osećala sam entuzijazam da iskoristim svaki dan za nešto ‘konkretno’, nešto što na kraju dana mogu da precrtam na svojoj radnoj listi. A onda bih dodala nešto novo, valjda vođena idejom da u vanrednim okolnostima treba izvanredno napredovati. Ali posle nekog vremena, dok su podsetnici i motivacione poruke rasle, moja želja i potreba da svaki dan završim merljivim dostignućem se smanjivala.

Svi smo mi tokom prethodnih nedelja, na neki način, svesno ili nesvesno, pokušavali da zamenimo osećaj da nešto gubimo osećajem da nešto dobijamo. Neki su na tom putu ostvarili rezultate kao nikada ranije, a nekima je jedini cilj bio da pronađu nadu, bilo kakvu utehu, ili osećaj sigurnosti.

Ali ne možemo meriti uspeh po tome koliko je ko razmišljao ili kako se osećao, zar ne? Kako da izmerimo šta je ko postigao?

Umesto da pokušavamo da izmerimo da li smo bili produktivniji nego u normalna vremena (ako je takvih bilo), mogli bismo češće da se pitamo šta nas zaista čini srećnim. Pitanje ‘Šta želim da postignem?’ zamenimo ‘Ko želim da budem?’. I onda sami razmislimo koliko su prioriteti koje sebi postavljamo, aktivnosti na koje se svakodnevno fokusiramo, ljudi sa kojima provodimo vreme, u skladu sa vrednostima koje nas inspirišu i osobom u koju želimo da izrastemo.

Vreme je za više pitanja, manje saveta. Vreme je da probudimo radoznalost, tragamo za odgovorima, učimo o sebi i drugima, u svim ispreplitanim ulogama koje igramo – kao roditelji, prijatelji, šefovi, kolege… sve to i mnogo više…

Vreme je da više slušamo sopstveni glas, da upoznamo složena osećanja. Bez osude, bez stalnog pritiska da nešto treba bolje ili drugačije.

Ono što se već neminovno promenilo je način na koji živimo, komuniciramo, osećamo zahvalnost. Nema nazad. Ako iz naših različitih iskustava i emocija naučimo da budemo radoznali i tragamo za dubljim smislom, možda već imamo pravu, dovoljnu meru uspeha.

 

Piše: Marina Janković, Leadership Advisor & Executive Coach