Negde sa 8-9 godina sam počela da pratim estradna dešavanja i svetska i naša i modnu i pomodnu scenu, većinu sportova i silna dešavanja ispred i iza kulisa. Sve me je zanimalo, zanima me i danas, samo su se likovi, slike, prilike i mediji promenili. Meni su oni stari ostali u lepšem sećanju. Kupovali su se časopisi, seckale se slike omiljenih poznatih ličnosti, lepili posteri i pismima razmenjivale slike idola sa decom iz drugih gradova. Pisala su se pisma zvezdama, časopisima, čekalo se da budu objavljena, vrebalo se oko kioska u nadi da će prodavac da nam da da prelistamo novine i nađemo nešto o svojim ljubimcima. Ispred tv-a se čekalo danima i satima da se u emisijama pojavi neko koga volimo i da to zabeležimo na vhs kasetama. Jer, reprize često nije bilo.

Naše zvezde u to vreme su shvatale da su izabrale da budu poznate, a uglavnom su to žarko i želele, pa su u pažnji i popularnosti i uživale. Nama gledaocima su davale i svoj poslovni, ali i privatni život na tacni. Dovodile su decu u emisije, kamere su zavirivale u njihove kuće, pratile ih na putovanjima ili turnejama u stopu. Jer to je, valjda, deo života poznatih, to ljudi i žele da vide.

Danas imamo potpuno drugu priču. Manje životnog, a sve više izveštačenog, nameštenog, obrađenog i isfiltriranog. A bogme i sve više likova koji nas generalno ne zanimaju, ali su umislili da su bitni pa će kao da skrivaju svoj privatni život (koji, verovatno, zanima samo njihove najbolje drugare). A onda dobiju dete, pa nam drže predavanja po mrežama kako oni ne žele da dele fotografije svoje dece po mrežama i poštovaće želje svoje dece, ukoliko ona jednog dana budu, ili ne budu htela, da kače svoje slike na mreže. I onda samo jednom osvanu zajedno sa tim detetom na naslovnici nekog časopisa. Uglavnom, prvoj i jedinoj u svom životu. Dakle, poštujem ga i neću da ga objavljujem, ili ću da mu lepim stiker na glavu, a možda ću da vam pokažem i njegova stopala, ali ću zato da ga prodam za naslovnicu. A onda ću tu naslovnicu da postujem na svim svojim profilima. Takođe, ne želim da pričam ni o svom privatnom životu. Dok ne napravimo veliku mrsnu celebrity svadbu. Da se, ipak, vidi ko nas je sve ispoštovao, iz ljubavi ili zbog objave i slike. Ili neću da pričam o svojoj dugogodišnjoj vezi, ali kad raskinemo, pa se ona uda, a ja smuvam neku drugu, eto me, objavljujem nas i u najgorim izdanjima da bi se videlo da i ja imam nekog. A možda i da namestim neki paparazzo, valja se.

I tako, oni najveći i dalje su susretljivi prema medijima, znaju posao, oni manje bitni su nedodirljivi, oni žive za umetnost, njima publika, fanovi i ljubav istih tih nisu potrebni. Niti žive od para koje publika izdvaja za ulaznice, albume, rezervacije i uslove po klubovima u kojima nastupaju, ili za karte za predstave u kojima glume.

A onda nam novo vreme donese i treću kategoriju, to su uglavnom milenijalci koji se sami izjašnjavaju kao zvezde, porede se sa onima što traju samo tridesetak godina i žarko žele da sa nama dele svoje životne dogodovštine, uspehe, zarađene honorare i večne ljubavi. Jer, kad imaš 19 godina, to je to, ljubav do kraja života. I večni uspeh, naravno. Oni, za razliku od onih gore pomenutih, nedodirljivih, imaju veliku potrebu da sa nama dele sve, i ono najintimnije, a možda je i mi posmatrači imamo, a nismo ni svesni, ili smo prosto zavidni pa ne možemo iskreno i preterano da uživamo u sreći i uspesima tinejdžera koji su imali sreće da žive u doba online monetizovanja svake gluposti.

Stoga treba dobro da se zamislimo šta mi svojoj deci da savetujemo i dopuštamo, šta zapravo želimo za njih i kuda sve ove nove tvorevine vode. Možda i treba baš tako, samo da se na vreme uvidi ko nam je to sve rođen poseban.

Ili, zvezdanim jezikom rečeno, izgleda da će i Saturn pre izaći iz Jarca nego li mi na svetlost dana razmaskirani.

KREDO I ZA OVU GODINU: OSTANIMO, BRAĆO I SESTRE, ISKRENI U FOLIRANJU.

Piše: Frau Marin