Razmišljam danima kako smo se zadesili u trenutku u kom smo.
Izgleda kao da je Treći svetski rat i ne vidi se ni kraj ni ishod.
Ljudi doslovce padaju mrtvi i niko ne razume čemu toliko žrtvovanje svih nacija sveta.
Ima puno teorija kako smo inficirani sadašnjicom i sve imaju interesantnu logiku, ali niko ne zna zašto je cela planeta trenutno “bolesna”.
Da li moćnici iz senke igraju šah?
Da li se duboka sila “moćnih staraca” urotila protiv duboke sile “vojske svetskog poretka”, ili je Kina pustila virus da inficira svet da bi demonstrirala silu i sve ostale postavila na svoje mesto? ili je nešto treće u pitanju?

Dok se cela planeta pita šta nas je snašlo, ja se osećam kao da sam počinila neki zločin i stavljena mi je “nanogica”. U kućnom sam pritvoru, mogu da siđem do prodavnice a da nanogica ne zapišti. Proleće gledam sa terase.
Razmišljam, između ostalog, da li ću ikada skinuti postporođajne kile jer nas karantin navodi na ogromne količine jela, svega i svačega, što zbog nervoze, što zbog stresa, što zbog neizvesnosti.
Muž, gledajući me kako zabijam kašiku u Linoladu, jutros je samo doneo kesu nekih pahuljica i stavio mi na sto. Na simpatičan način mi je sugerisao sve o čemu već mislim.
Čitam na kesi, kao dete u prvom razredu:
Na tu ral or ga ni c li fe gra no la.
Nola granola.


Nikada nisam bila fan zeleniša niti pahuljica. Moj muž je konstantno na zdravim kašama i zelenoj salati, a ja prosto nisam taj tip.
Da ga ne uvredim, nevoljno spremim činiju granole sa voćnim jogurtom.
Čitam na poleđini: zdrav, bezglutenski doručak ili užina.
Mislim se, majko mila ako me ovo ne spase, ništa neće.
U tom, zvoni mi telefon. Moj prijatelj, doktor.
Pita me šta radim, savetuje da u ovo nemilo vreme pijem C vitamin, cink… Kažem da jedem granolu. On se prvo zaceni od smeha jer me poznaje jako dobro, a onda pita da li sam izgubila neku opkladu ili da li me je neko ucenio.


Kažem ja šta je bilo i on me pohvali. Ponosan je kaže na mene. Ništa zdravije nisam mogla da uzmem.
I eto mene, žvaćem ovsene pahuljice pečene sa bademima, orasima, kokosom, golicom, suncokretom, medom, suvom brusnicom i grožđem, sa idejom da me virus neće pokositi, da ću biti zdravija sa jačim imunitetom, puna energije da postignem sve “zatvorske” dužnosti i smršam koje kilo.
Ide mi dobro. Da vam šapnem tajnu: preukusno je. Neću lagati. Iako nerado priznajem.

 

Piše: Sara Kru