Ako ste žensko, imate porodicu i posao (pa još i solidno plaćen), većina će reći – baš lepo, sve joj ide od ruke. Ako ste žensko, imate porodicu i posao, sigurno vam je mnogo puta prošla kroz glavu misao – kako bi bilo dobro da ne moram da radim. Biti mama i supruga, sudeći po obimu odgovornosti i obaveza, svakako nije „sporedno“ zanimanje. Zahteva celo srce, veliki deo majčine glave, pa i tela.  Sećam se da sam nakon porođajnog odsustva prvih nedelju dana išla na posao plačući u sebi, nemoćna da se izborim sa savešću koja me je optuživala da sam loša majka jer sam bebu od godinu dana ostavila sa nepoznatom bebisiterkom. S druge strane, spadam u generaciju žena koje su roditelji odgajali sa ciljem da budu školovane, radno sposobne, finansijski nezavisne, ako baš mora – nezavisne i na sve druge načine.

Dok sam iščekivala rođenje svog drugog ženskog deteta, pitala sam se da li ću i dalje ostati ista, ćerka svojih roditelja, a to znači i radna, i platežno sposobna, i nežna, i brižna, i raspoložena, i seksi…Da li je u Srbiji, uopšte, moguće drugačije rešenje za jednu ženu? U bogatom svetu je moguće – kada tata zarađuje dovoljno za celu porodicu, pa porodica donese racionalnu odluku da mama bude „samo“ mama, ili da neki svoj mini-posao radi od kuće, ali ne zato što je lenja ili manje sposobna, već zato što je tako bolje za sve.

Kažu da treba da prođe sedamdeset godina da se žene u Evropi, u smislu poslovnih pozicija i visine plata, izjednače sa muškarcima (ako se nastavi sadašnji tempo stagnacije polnih razlika i ako Evropa opstane u ovom obliku). Znači – ni za mene, ni za moju decu, biznis klima neće biti idealna. Uvek sam na strani žena, bez dileme, ali ne znam da li da se namračim ili razvučem osmeh na ovakve prognoze.  Ako već ne možemo da budemo poslovno ravnopravne, hajde bar da budemo super mame!

Super mama energiju troši na ljude koje najviše voli – na partnera, na decu, na prijatelje i na sebe. Ko može da kaže da u tome ima nešto loše?  Super mama nije nervozna, aktivno i bez panike učestvuje u odrastanju svoje dece, ima vremena i volje da bude privlačna svom mužu, stiže na pijacu, ali i na trening i kod manikira i s drugaricama na kafu. Uz takvu mamu porodica je srećnija, uključujući i nju samu. Ali, postojanje super-mame može jedino da opravda super-tata. I super ekonomija u super organizovanoj i super bogatoj zemlji.

U Srbiji mnoge žene nisu zaposlene, ali nisu super mame. Nisu same odlučivale o tome da budu kod kuće. Država je odlučila umesto njih. Posla nema ni za tate, kamoli za mame. Kod nas važi pravilo: ako se pojavi bilo kakva poslovna šansa, zgrabi je, bez obzira na to da li si tata ili mama. U Srbiji četvoročlana porodica ne može opušteno da živi ni od dve prosečne plate. Kao uteha našim zaposlenim mamama preostaje onaj skromni osećaj „superiornosti“ kada jednom nedeljno uhvate slobodan sat, pa od dileme da li da odu do teretane ili do kozmetičkog salona – zadremaju u fotelji.

Piše: Ivana Jovanović