Neko Vam na javnom mestu kaže da Vam je rajsfešlus na pantalonama otkopčan i Vi pocrvenite u licu. Možda ste pretrpani poslom i imate kratke rokove kada osetite svrab kože i nekontrolisano se češete.

Ovo su primeri kada Vaša koža reflektuje ono što osećate iznutra. Koža je sjajan komunikator i često otkriva emocije koje su ostale neizgovorene.

Veza između kože i mozga je složena i fascinantna i proučava se u grani medicine poznatoj kao psihodermatologija, a koja predstavlja međusobni uticaj uma, kože i našeg imunog sistema. Bukvalno rečeno, sve ono što mislimo, osećamo ili vidimo utiče na ono što će se pojaviti na našoj koži.

Međusobna veza kože i mentalnog zdravlja

Kao najveći organ na telu koža nas štiti od spoljnih faktora, štiti naše unutrašnje organe, ima veliku ulogu u radu imunog sistema i štiti nas od infekcija. Ona reguliše temperaturu tela, vrši detoksikaciju organizma, preko mnogobrojnih nervnih vlakana omogućuva da osećamo bol i zadovoljstvo i ima ulogu u regulisanju rada hormona u našem telu.

Mozak i nervni sitem utiču na imune ćelije kože kroz razne receptore koji reaguju na stres. Znamo da je stres sastavni deo naših života i da se pojavljuje kada smo pod mentalnim, fizičkim ili emotivnim pritiskom. Stres, briga, depresija i druga psihološka stanja su razlog za pojavu akni, ekcema, herpesa, preranog starenja kože i drugih problema sa kožom kao što su rozacea, psorijaza, vitiligo itd.

Pod uticajem stresa naša koža oslobađa kortizol, hormon koji pomaže telu da se nosi sa stresom. Ako je naše telo izloženo konstantno visokom nivou kortizola, ovo će uticati nepovoljno na stanje naše kože.

Promene na koži, isto tako, utiču na naše raspoloženje. Česte i vidljive bubuljice ili pojava tamnih fleka na licu, kao i ostale neželjene promene na koži mogu da izazovu sramotu, tugu, depresiju, da utiču nepovoljno na naše samopouzdanje i da promene naše raspoloženje. Isto tako raspoloženje i neprijatno stanje u kojem se nalazimo u datom trenutku mogu da se odraze na izgled naše kože.

Kako da pomognemo sami sebi

Kako bismo smanjili stres, strahove i brigu koji su u osnovi kožnih problema možemo da pribegnemo tehnikama samopomoći koje se lako primenjuju.

Sigurno da ne postoji nijedan razlog zašto ne bismo odvojili samo nekoliko minuta tokom dana  na meditaciju ili svesno opuštanje i fokusirano disanje. Usredsređenim disanjem povećavamo kiseonik u našem telu koji podmlađuje našu kožu i time ostvarujemo ravnotežu između uma i tela. Meditacija utiče na smanjenje krvnog pritiska i na otklanjanje nakupljene tenzije u mišićima. Samo nekoliko minuta meditacije našem telu donosi energiju i stvara osećaj mirnoće i opuštanja.

Fizičkim vežbama i pokretanjem tela utičemo povoljno na kožu i dobro psihičko stanje. Redovnim vežbanjem doprinosimo boljem snu, smanjujemo stres i poboljšavamo naše opšte raspoloženje. Aerobnim vežbama povećavamo cirkulaciju i snabdevamo našu kožu krvlju koja je puna kiseonika.

Vežbanjem se održava hormon stresa kortizol. Povišeni nivo kortizola su povezani sa povećanom proizvodnjom sebuma, odnosno rada lojnih žlezda, što utiče na pojavu bubuljica. Previše kortizola uzrokuje pad kolagena koji dalje utiče na pojavu bora i opuštanje kože.  Vežbanjem se podstiče proizvodnja kolagena koji daje našoj koži čvrstinu i elastičnost.

Piše: Nevana Povrenović, sertifikovani Master NLP i reiki terapeut