Ako bih rekla da je psihodrama vid psihoterapije koji kombinuje scensku ekspresiju, sociometriju, dramske tehnike i grupnu dinamiku, čini mi se da bi malo toga bilo jasno. Osim ako nisi psihoterapeut, ili imaš nekog znanja iz ove oblasti.

A sada zamisli scenu. Na njoj stolice poređane u krug. Oko tebe sede nepoznati ljudi. Njih osmoro. Primećuješ: više je žena nego muškaraca. Sličnih su godina kao i ti. Ustaješ kako bi pokretom i glasom iznela svoju muku. Deliš sa njima svoja osećanja. Onda se tu, na sceni, odvijaju različiti procesi, opet neki pokreti, reči, osećanja, ljudi se kreću…Grupa ljudi ti pomaže da razjasniš svoju situaciju, da dobije nov, drugačiji smisao. Dok odlaziš kući bogata za novo iskustvo i znanje, pomalo zbunjena kako “ovo radi“, jedva čekaš ponovni susret. Zvuči dobro, a da li je realno!? Da, jeste. Bila si učesnik psihodrame.

Kao student smera Socijalna politika i socijalni rad stekla sam priliku da putem psihodrame “radim na sebi“. Obnovila sam gradivo sa terapeutkinjom Gordanom Marčetić-Radunović iz Centra za podršku,  kod koje sam išla na seanse i evo kako vidim ovaj vid pomoći.

Psihodrama je vrsta psihoterapije, koja, za razliku od ležanja na kauču i brušenja jezika, uključuje akciju, pokret, dodir. Umesto da u razgovoru sa terapeutom zamišljamo kako bi neka situacija izgledala, možemo je isprobati na sceni. Isprobavamo životne situacije, kao glumci dok se spremaju za predstavu.

Nervoza zbog budućeg razgovora za posao, strah od izlaska na poslednji ispit, svađa sa najboljom prijateljicom, stanje depresije, anksioznost, ili teskoba u grupi vršnjaka, samo su neke od situacija koje te pozivaju da izađeš na scenu, odigraš svoju ulogu, svoj scenario.

Za razliku od ostalih oblika psihoterapije u kojima se najčešće govori, psihodrama nam pokazuje kako bi mogao da izgleda neki događaj u odnosu na različite okolnosti, istražuje i daje odgovore na pitanja šta će se desiti, ali i vraća nas u prošle događaje.

Pisac scenarija i reditelj možeš biti ti, a ako želiš, možeš biti i glavni glumac. Od tvog stanja, osećanja, situacije zavisi celokupna akcija. Osoba koja je spremna da taj dan “radi na sebi“ naziva se protagonista. Od ostalih učesnika tu su još direktor drame, psihoterapeut, a grupa od osam do deset ljudi su pomoćni glumci, statisti i/ili publika koji aktivno doprinose razvoju tvoje predstave.

Kako izgleda jedan dan na sceni?

Započinje zagrevanjem koje vodi psihoterapeut nekom uvodnom igrom, nekom fizičkom akcijom, kako bi se članovi upoznali, razmenili trenutno raspoloženje. Tada se izdvaja osoba koja će taj dan biti protagonista.

Centralna faza je psihodramska akcija gde se odigrava “problematična“ situacija. Ona treba da je sa svim elementima iz realnog života, sa svim emocijama, ljudima i rekvizitima koji su prisutni u situaciji koju obrađuješ. Na sceni postavljaš situaciju kakvu si je doživela u realnosti. Dodeljuješ uloge ostalim članovima grupe i postavljaš ih onako kako se u stvarnosti desilo, ili osećaš da će se tek desiti.

Neko će da leži, neko da sedi, neko će biti blizu, neko daleko od tebe. Svi elementi su važni za proces. Grupa ti pomaže tako što imitira realnu situaciju, oponaša realne osobe ili predmete iz tvoje situacije, onako kako si im ti dodelila uloge. Kako bi što realnije prikazala svoju situaciju koristiš rekvizite iz prostorije gde se odvija terapija, knjige, lutke, marame, sve što ti može pomoći.

Nakon što si podelila uloge i “postavila“ glumce, sledi deo kada se uz pomoć direktora drame uvode tehnike psihodrame. Da se tekst ne bi pretvorio u seminarski sa fakulteta, ovde ću se zaustaviti i dopustiti da tehnike upoznaš i isprobaš u svojoj seansi. Samo da napomenem da tehnike služe da se eksperimentiše sa situacijom. Nude se opcije i mogućnosti da se situaciji da novo značenje. Dobijaš priliku da se isprobaš u svojim ulogama na različite načine, da osetiš kako bi mogla da se osetiš. Da proživiš još jednom taj susret sa voljenom osobom, šta si mogla drugačije, šta nisi…

Izdvoj za sebe 120 minuta (toliko traje jedna seansa), i čeka te scena u prostorijama Centra za podršku u Beogradu. U toku je organizovanje besplatnih individualnih razgovora za formiranje nove psihodramske grupe. Možda ćeš najpre biti u ulozi statiste, publike, možda si spremna da budeš protagonista. Izađi i radi na sebi. Tu uvek ima posla.

 

Piše: Dijana Pešić