Kao dete sam slušala o katastrofalnom događaju u nuklearnom postrojenju Černobil, pokušavajući da pronađem vezu između eksplozije tamo negde u SSSR-u i debate mojih rodjitelja na temu da li deca (tačnije moje starije sestre), treba da se priključe školskoj ekskurziji i provedu vreme u prirodi. Tek sam kasnije razumela priču o nesagledivim posledicama na planetu i ljudske živote. I konačno sam uspela da pogledam Černobil serijal, pripremljena na potresne scene muke i užasa smrti prouzrokovane radijacijom. Ali ono što je na mene ostavilo najdublji utisak je surova istina o ljudskoj prirodi  – o borbi za moć, o manipulaciji, prikrivanju istine čak i kada je jasno da bi prihvatanje odgovornosti spasilo ljudske živote.

Da li je Černobil priča o nečemu što se desilo jednom, negde daleko? Ili je priča o toksičnom liderstvu koje nastavlja da živi, u manje ili više sofisticiranom obliku?

Moć. Koliko smo zaista imuni na sklonost da probamo da zaradimo više, čak i ako će neko drugi da izgubi? Koliko će organizacionih lidera probati da smanji troškove, bez sagledavanje posledica koje njihove odluke nose?

Strah. Intenzivan i neugodan osećaj, koji nas gura da postanemo deo nečega što ne želimo, uradimo nešto što mislimo da nikada ne bismo. Rukovođeni onim ‘što se mora’, jer osećamo da smo u opasnosti. Čak i ako opasnost nije realna, podjednako je moćna i utiče na naš način odlučivanja.

Koliko je lidera, danas, ovde, svuda, koji rukovode oslanjajući se na kulturu straha koju svesno kreiraju? Sigurna sam da smo ih svi sreli, u karijeri, u životu. Srećemo ih dalje, verovatno često. Samo je pitanje da li, ako smo već sposobni da ih prepoznamo, dopuštamo da budemo vođeni onom starom ‘bolje gledaj svoja posla’. Ako mislimo da nas nešto direktno ne ugrožava, možda je bolje da ne iskačemo iz mase, da ne rizikujemo previše. Ovaj scenario možda nosi najviše rizika. Srećom, ne rukovodimo nuklearnim postrojenjem, ali je rizik kreiranja i indirektnog podržavanja ovakve kulture i dalje stvaran.

I da završimo sa svetlijim osvrtom, postoje i oni kojima je integritet jači od želje za moći, koji se odupru sopstvenom strahu i ne dozvole da manipulatori budu još moćniji. Postoje u Černobil seriji, i u našoj realnosti. Šta možemo od njih da naučimo i kreiramo bolju realnost?

 

Piše: Marina Jankovic, Leadership Advisor & Executive Coach