Sve se trudimo da u vezama budemo zadovoljne, da udovoljimo partneru, da ne budemo ostavljene, da učinimo sve što je u našoj moći da bi naša veza bila upravo ona veza iz omiljene bajke koju smo kreirale u svojoj glavi.  Čitamo knjige o uspešnim vezama, ćaskamo o tome sa prijateljicama, žalimo se na partnere, ali im ipak na kraju opraštamo, i pitamo se, šta je to što možemo učiniti da oni ostanu večno zaljubljeni u nas, da nas ne prevare, da im budemo zanimljive, i na koji način ih možemo promeniti i uklopiti u kožu princa iz pomenute bajke. Lepo je što želimo da radimo na svojim vezama i brakovima, ali jedan ključni sastojak nedostaje u celoj ovoj priči – mi same.

Primetno je da se sva navedena pitanja tiču veze, znači zajednice, tj. muškarca sa kojim smo, i da je fokus upravo na njegovom zadovoljstvu koje, logično, vodi ka našem. Svakako, mislim da neretko biramo pogrešan put do toga. Muškarcima, kao i ženama, dosadno je da imaju partnera čiji su ceo svet. To počinje da ih guši, gube interesovanje, a pritom, počinju i da se osećaju odgovornima ukoliko žele da se pobune protiv toga. Osećaj krivice jer, pobogu, “moja partnerka sve radi za mene, a ja se žalim,” sprečava ih da stanu na put stvarima koje im ne prijaju, što samim tim dovodi do nataloženih emocija i prezasićenja u vezi, koje potencijalno dovodi do raskida iste. U tim trenucima žena se pita šta li je to pogrešno uradila kada je bila toliko divna, pažljiva, davala toliko ljubavi i razumevanja, i kada joj je on bio prioritet u životu? Upravo to je pogrešno uradila.

Ono na čemu svaka osoba, namerno ne kažem žena, jer ovo važi za sve, treba prvo da radi jeste na sebi. Veza ne treba biti ceo svet, već deo koji će svet učiniti lepšim i boljim, ali bez čijeg odsustva sveta neće nestati. U ovakvim razgovorima, klijentima često pominjem metaforu torte. Zamislite svoj život – sebe, kao tortu: lepu, ukusnu tortu, dok je Vaš partner trešnjica na njenom vrhu. Trešnjica će ulepšati tortu, ali joj neće promeniti ukus; torta će biti ista sa trešnjicom ili bez nje. Šta ovim želim da kažem? Izgradite sebe i svoju ličnost. Volite sebe, bavite se hobijima, radite, družite se, budite nezavisne. Samim tim ćete Vašem partneru biti privlačnije, zanimljivije, nedostajaćete mu dok ste na poslu ili aerobiku sa drugaricama, a i on će Vama. Zajednički dani i večeri dobiće sasvim novo ruho jer će biti ispunjeni pričama i dogodovštinama koje ćete poželeti da podelite jedno sa drugim, bićete privlačniji jedno drugom, jer se osećate ispunjenije, i oni jednostavno neće poželeti da napuste vezu jer imaju svu slobodu koju žele, a Vaša ljubav ih ne guši. Vi ćete se, naravno, osećati rasterećenije jer nećete osećati anksioznost koja Vas sprečava u uživanju u drugim stvarima, i svoje vreme ćete mnogo kvalitetnije ispuniti umesto što ćete brinuti o tome gde se Vaš partner nalazi, da li Vas voli i kada će stići kući.

Vaš fokus nipošto ne treba biti jedino na pronalasku i održavanju veze (ili bilo čega drugog); gledajte na svoj život kao na celinu čije delove treba ostvariti bar donekle, jer Vaš život ne čini samo veza, ma koliko ona divna bila. Uvek treba da imate više stvari koje Vas ispunjavaju jer ništa nije večno.

Život je ciklus u kome se ljudi i događaji smenjuju, i normalno je imati osećanja povodom toga, i naravno, osećati se tužnom nakon okončanja veze, ali Vi svakako morate nastaviti dalje i imati još nešto u životu što Vas ispunjava. Zbog toga, budite svestrane, vesele, volite život, prijatelje i porodicu, a veza će sve to samo obogatiti. Ne dozvolite da se, ukoliko niste u vezi, osećate bezveze.

Piše: Suzana Sjeničić, psiholog i psihoterapeut