Kako da se motivišemo, donesemo zdravu odluku i u njoj istrajemo

Početkom godine ljudi uglavnom donose odluke u želji da uspostave nove (zdrave) navike.
Zato bih volela da se posvetim ovoj temi i predložim neke smernice, kako bi te odluke (koje neretko traju koliko i novogodišnja euforija), bile održive.
Ovo je takođe savet perfekcionistima koji su se zaustavili u nagomilanim obavezama ili čuvenoj “To-do” listi!

Mnogi se danas posvećuju ovim listama zadataka i obaveza koje bi trebalo da dovedu do neke promene ili uspostave novu naviku. Ako vas motivišu ove liste zadataka i vode do željenog cilja, samo napred! Imate još jedan “alat” koji možete koristiti u cilju svog napretka (tako da vama nije namenjen ovaj tekst).

Ipak, “spisak obaveza” za neke može biti izvor pritiska i frustracija koje, paradoksalno, zaustavljaju napredak. Mnogi se osećaju “ugušeno”, brzo se umore i upadnu u zamku svog perfekcionizma. Ljudi sa “opsesivnom” strukturom ličnosti se neće osećati dobro (uspešno, zaokruženo), ako sve sa spiska nije završeno. To onda vodi do demotivacije zbog “gubljenja vremena” i doživljaja “neuspešnosti”. Iza toga ide vraćanje ”na staro” pod (nesvesnom) parolom: SVE ili NIŠTA: “Ako sam prekršila dijetu danas, onda je svejedno i da li ću pojesti kolač večeras…” – a onda je i sutra slabija volja.
“Ako mi je već prošlo vreme za učenje, možda je bolje da ostavim za sutra, pa opet sutra….” – a onda su prošli dani, dolazi do pada volje – i odustajanja, jer se osećamo neuspešno.

Umesto preambicioznih zadataka i lista (koje ako se ostvare verovatno vode do impresivnih rezultata) – uzmite manje zahtevne zadatke i podstaknite doživljaj zadovoljstva pri obavljenom zadatku. Tako ćete lakše na svakodnevnom nivou uključiti ovu aktivnost. Nećete je preskakati i obezbedićete sebi kontinuitet koji dovodi do uspeha.

Osećanje neuspešnosti čini da nemamo volju de se trudimo. A ako je navika koju želimo da uvedemo “teret” za nas, i ako osećamo svaki dan da imamo jednu planinu koju treba iznova da osvojimo – naša volja će trajati kratko dok se ponovo ne osetimo “premalim” u  zahtevnim sadržajima. Ako tempo treninga bude previše zahtevan – treniraćemo dve nedelje skoro svaki dan, a onda će treće krenuti izgovori i pad volje…

Ima jedan divan citat kog se držim i stalno savetujem svoje klijente u tom smeru (održivosti):
“Što je navika lakša, lakše ćemo je održati” (S. Guise)

Postoje tri osnovna pravila da bismo istrajali u uvođenju novih navika u naš život:

1. Pravite male, dostižne ciljeve, koji će biti jednostavni za sprovođenje. Uvedene aktivnosti ne smeju biti teret.

2. Neka vaše biće oseti zadovoljstvo i uspešnost po obavljenom zadatku. Gubitnik brzo gubi volju!

3. Ponavljajte ovu jednostavnu naviku 66 dana (smatra se da je to vreme potrebno za sticanje navike). Tada akcije koje u početku morate da “pogurate” postaju automatizovana potreba (vaša navika).

Naravno, u početku neće biti nekih velikih (vidljivih) rezultata, ali ne brinite zbog toga. Fokusirajte se na kontinuitet i strategiju. Za to vreme mi postižemo najbitniji rezultat koji je temelj za sve ostale vidljive promene i manifestacije u svakodnevnom životu i radu. Taj temelj je izgrađen identitet, izgrađena nova slika o sebi koja podržava nove akcije i napore.

 

Piše: Dunja Vesić, psihoterapeut i master Geštalt psihoterapije