Skoknule smo na Ožujsko pivo. Nas četiri, poput čuvenog četverca iz “Seks i grada”. Rekle smo dobar dan maju, i – put pod noge. Prva lokacija – Zagreb. S kišobranima u rukama, krenule smo put glavnog grada Hrvatske koji nas je umesto kiše “okupao” vetrom.

Da u pravom društvu ništa ne može da ti pokvari raspoloženje, dokazali su mnogi primeri, a i mi smo deo te statistike. Dale smo se u beg od monotonije i uspele da bar na nekoliko sati budemo turistkinje u Zagrebu, fotografišući neumorno. Koračale smo Tkalčićevom ulicom, osmatrajući “face” koje prolaze, baš kao pravi Zagrepčani nedeljom. Navodno, nedeljom svi obuku najbolje što imaju u garderoberu i sednu u neki od kafića u Tkalčićevoj i čekaju da prođe baš ON ili ONA. “Ako želite da budete viđeni, ovo je prava prilika”, tako su nam, barem, rekli neki od lokalaca, a mi nismo želele da se izdvajamo iz mase.

Sedimo, zatim, za stolom koji pruža odličan pogled na ulicu. Ispijamo Ožujsko u pabu koji se (sasvim slučajno), zove Ožujsko Pub. Za sto stižu i lazanje koje smo poručile. Dobar tek, kaže konobar i mi se kikoćemo…Kolačić sreće koji smo otvorile za stolom pred put upozorio nas je da nas čeka ozbiljna avantura. Vremenska prognoza izgubila je od ove četvorke. 1:0 za nas.

U blizini, nekoliko stotina fotografija kasnije, našle smo se u muzeju kakvog nema u svetu. I plakale. Ponegde se i nasmejale. Muzej prekinutih veza. Mesto koje je otvorilo ventil i postalo deo nas. Od venčanice koja nikad nije obučena, preko sačuvanih sitnica (koje, neko bi rekao, ne služe ama baš ničemu), osvetničkog tostera (da, i to postoji), do pisama bivših ljubavi koje godinama nisu stigle na pravu adresu. Mesto koje se ne zaobilazi kada se dolazi u Zagreb.

Muzej se nalazi nedaleko od Trga Svetog Marka, gde vremenu odoleva crkva Svetog Marka, dok je pored nje Hrvatski sabor. Vetar nas je odneo do pogleda na grad. Izviruje neboder, jedan jedini… Na Štosmajerovom šetalištu, gde beležimo uspomene telefonima, naziremo čuvenu uspinjaču. Ipak, okrećemo se levo – idemo ka pesniku koji sedi na klupi, a nekoliko koraka dalje već smo kod ograde na kojoj stoje katanci koji svedoče o ljubavi koja nije prekinuta, od koje se nije odustalo. Samo nekoliko minuta od Muzeja prekinutih veza, već se vraća vera u ljubav.

Spuštamo se do grada, do Trga Bana Jelačića. Ako ste bili u Zagrebu, imate fotografiju sa ovog Trga. Ako ste zaljubljenik u tramvaje (kao ja), verovatno će vam plavi tramvaji koji neprekidno prolaze trasom u samom centru biti raj za oči.

Nakon nekoliko sati provedenih u Zagrebu, sigurne smo u jedno – vratićemo se. Možda na duže.

Beograd je ipak od Zagreba udaljen svega pet sati. Što ne otputovati samo zarad dobrog ručka, Ožujskog i uživanja u šetnji?

Piše: Miljana Miletić