Sa sigurnošću mogu da tvrdim da znate ko su najpoznatiji arhivatori i državni službenici današnjice – Boškić, Čvarkov i Torbica. A koje to žene igraju značajnu ulogu u životima glavnih likova? “Slabiji pol” (jedna od meni dragih epizoda je upravo ovog naziva), ne pojavljuje se često u emisiji Državni posao, ali su žene uvek tu, iza telefonske slušalice, ili u razgovorima glavnih likova, te su sastavni deo života i rada svakog arhivatora. Posebno rada!

Ko to mrsi konce i vreba od kuće, kome to moraju da se javljaju na telefon ova tri prezaposlena činovnika i obaveštavaju o svemu što se dešava?

Baba je žena koja uglavnom svakog dana zove svog unuka, glavnog arhivatora, Čvarkov Đorđa, na fiksni telefon i ometa njegov „rad“. On izbegava razgovore sa njom zato što je zatrpan poslom, ili najčešće „drži seminarski“. Usmereni jedno na drugo, zajedno vode domaćinstvo, gledaju Slagalicu, on brine o njoj, „pere je“, vodi računa o njenoj protezi i slično. Sebe predstvalja kao žrtvu progonitelja Babe. Ona je žena nestvarnih mogućnosti, pa tako „Baba jaše kao da je Mohikanac“; „bila je kamiondžija u mladosti, Paja i Jare su po njoj snimnjeni“; Baba zna kung-fu; „karta se i igra poker aparate“; „nosi damski pištolj u podvezici“… Najpoznatija rečenica koju iznerviran izgovara Đorđe Čvarkov svojoj babi glasi: „Dao sam ti život na srebrnoj tacni!“

Smiljka je supruga Dragana Torbice, ćerka bivšeg vojnog oficira iz Zagreba. Vredna domaćica, pravi miljiće. Najviše iznervira Torbicu kada mora da joj objašnjva s kim priča telefonom. „Kako ko je? Pa Dragan Torbica, tvoj muž“. Torbici najviše problema zadaje otac njegove žene, jer je Smiljka mogla „bolje da se uda“. Dragan ima skladan odnos sa svojom suprugom, njegov mentalitet „dođoša“ pokušava da izroni u prvi plan, te je na zanimljiv način predstavljen odnos sa suprugom. Ona je nezaposlena domaćica, njen posao su ručak i deca, a on je taj koji zarađuje novac. Nego je u kreditima…

Anja je Boškićeva supruga. Razmažena jedinica, „novosadska frajla“, ćerka uglednog doktora. „Rospija“, po rečima kolega, koja samo zove da pita „di ćemo“. Zahteva da se Boškić redovno javlja na telefonske pozive i da odmah odgovara na njena pitanja. Određuje njegov stil oblačenja, frizure. Kolege se šale na račun njene bezdlake mačke Bijons.

Bez ovako osmišljenih ženskih likova ne bi ni arhivatorski likovi bili kompletni. Njima ostaje zadatak da i dalje čuvaju duh svojih žena, razmaženih, dominantnih, pristojih, bez kojih se ne može.

Za kraj, evo i nekoliko zanimljivih opaski na račun žena, iz odabranih epizoda Državnog posla:

„Kako žene mogu da budu direktori firme? Jel treba žena da ide na sastanke? Žene su satkane od emocija, a posle postanu plitke. Do šesnaeste godine su superiorne, jesu, a onda posle nemaju dubinu…“ – Čvarkov Đorđe

„Borbom za 8. mart žene su dobile jednakost, dobile su pravo da glasaju i pravo na rad“- Boškić.

„Ala su dobile… ja bih se sutra odrekao oba ta prava!“ Tries godina rmbam za ništa i za koga god da glasam, bude još gori posle.“– Torbica

Piše: Dijana Pešić